Ревизија је дозвољена по одредби члана 441. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 10/23), па је Врховни суд испитао побијану пресуду у смислу члана 408. ЗПП и утврдио да је ревизија неоснована.

У поступку доношења побијане пресуде није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни суд пази по службеној дужности. По одредбама члана 407. ЗПП, пресуда другостепеног суда којом је потврђена пресуда првостепеног суда ревизијом се не може побијати због непотпуно и неправилно утврђеног чињеничног стања.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиљи, запосленој на радном месту сарадника за ... огранка туженог у ... „Блок – промет“, тужени је доставио писмено упозорење од 07.06.2016. године да су се стекли услови за отказ уговора о раду због повреде радне дисциплине, која се огледа у неоправданом изостанку са рада 18, 19, 20, 23. – 27, 30. и 31.05.2016. године, а потом јој из наведеног разлога отказао угово о раду решењем, чију законитост тужиља побија у овој парници.

Са полазиштем на овако утврђене чињенице, нижестепени судови налазе да је тужени након спроведене законске процедуре упозоравања тужиље о постојању отказног разлога, спорно решење засновао на постојању отказног разлога предвиђеног чланом 179. став 3. тачка 8. Закона о раду, а у вези чланова 69. став 1. тачка 1. Колективног уговора туженог, те члана 21. став 4. тачка 6. алинеја 1. Уговора о раду од 01.06.2006. године измењеног Анексом 15 уговора о раду од 08.01.2015. године.

По становишту Врховног суда, правилно су нижестепени судови применили материјално право када су одбили постављени тужбени захтев.

Из утврђених чињеница несумњиво произилази да је тужиљи у складу са одредбама члана 180. Закона о раду омогућено да се изјасни на упозорење послодавца о постојању отказног разлога, да се она изјаснила у поступку који је претходио доношењу решења и да није оправдала изостанак са посла на дане, када по евиденцији туженог није радила. Остаје без сумње утврђење туженог да је тужиља без оправданог разлога изостала са посла девет радних дана, које радње су по члану 169. став 1. тачка 1. Колективног уговора туженог и уговора о раду закљученог између странака предвиђене као повреда радне дисциплине и представљају отказни разлог по члану 179. став 3. тачка 8. Закона о раду. Након што је тужиљи омогућено да се изјасни о постојању отказног разлога, решење је донео директор организационе јединице туженог овлашћен за предузимање ових радњи на основу писменог пуномоћја генералног директора (страна 73/16 списа), па се неосновано ревизијом указује да постоје процедурални пропусти туженог приликом доношења побијаног решења.

Тужиља захтев за накнаду штете због неискоришћеног годишњег одмора по члану 76. Закона о раду није истицала до закључења главне расправе, па она не може бити од било каквог утицаја на одлуку о законитости побијаног решења. Осим тога, тужиља је новчано потраживање из радног односа могла истаћи и у другој парници у року предвиђеном чланом 196. Закона о раду.

Правилно је одлучено и о трошковима поступка на основу одредби чланова 153. и 154. ЗПП.

Из изнетих разлога, на основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија

Јелица Бојанић Керкез,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић