.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1733/2021
12.08.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ... kod ..., čiji je punomoćnik Milan Stanojević, advokat iz ..., protiv tužene Kompanije „Sloboda“ AD Čačak, koju zastupa Dejan Savković, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 623/20 od 09.02.2021. godine, u sednici održanoj 12.08.2021. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 623/20 od 09.02.2021. godine, u potvrđujućem delu.
ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu revizijskih troškova.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Čačku P1 361/17 od 13.11.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da joj je nezakonito prestao radni odnos, da se poništi kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu tuženog broj ../17 od 10.08.2017. godine i da se tužilja vrati na rad i rasporedi na radno mesto koje odgovara njenoj stručnoj spremi i radnim sposobnostima, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 333.750,00 dinara, a ukoliko to ne učini u ostavljenom roku na napred navedeni iznos da teče zakonska zatezna kamata od dana izvršnosti, pa do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 623/20 od 09.02.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda u delu stavu prvog izreke kojim je odbijen tužbeni zahtev tužilje da se obaveže tužena da tužilju vrati na rad i rasporedi na radno mesto koje odgovara njenoj stručnoj spremi i radnim sposobnostima. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog i u stavu drugom izreke, tako što je utvrđeno da je tužilji nezakonito prestao radni odnos, poništeno kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu broj ../17 od 10.08.2017. godine i obavezana tužena da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 296.250,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude, pa do isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u potvrđujućem delu, reviziju je blagovremeno izjavila tužilja zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu odluku u smislu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je bila zaposlena kod tužene po osnovu ugovora o radu od 03.11.2010. godine. Rešenjem tužene od 31.12.2015. godine tužilji je otkazan ugovor o radu, jer je odbila da izvrši radni zadatak pretpostavljenog. Na osnovu rešenja inspektora rada tužena je 15.04.2016. godine, tužilju vratila na rad do donošenja pravnosnažne odluke suda za poništaj rešenja od 31.12.2015. godine. Rešenjem broj ../17 od 10.08.2017. godine, tužena je ponovo otkazala ugovor o radu tužilji zbog povrede radne discipline, a rešenjem inspektora rada od 15.09.2017. godine odloženo je izvršenje ovog rešenja do pravnosnažne odluke suda za poništaj rešenja od 10.08.2017. godine. Pravnosnažnom sudskom presudom od 17.10.2017. godine, odbijen je zahtev tužilje za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu od 31.12.2015. godine. Kako je u periodu od 31.12.2015. godine do 17.10.2017. godine tužilja radila kod tužene na osnovu rešenja inspektora rada, do pravnosnažnosti sudskih odluka, to tužena nije mogla doneti novu odluku o otkazu ugovora o radu i prestanku radnog odnosa po bilo kom osnovu. Imajući u vidu da je osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu od 10.08.2017. godine, doneto u momentu kada je ugovor o radu tužilji već bio otkazan, isto je poništeno kao nezakonito. Međutim, tužbeni zahtev tužilje da se vrati na rad je odbijen, s obzirom da joj je radni odnos kod tužene prestao 31.12.2015.godine, za koje rešenje je pravnosnažnom sudskom odlukom utvrđeno da je zakonito.
Pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužilje za vraćanje na rad.
Prema odredbi člana 191. stav 1. Zakona o radu, ukoliko sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, na zahtev zaposlenog, odlučiće, između ostalog, da se zaposleni vrati na rad. Znači da bi se primenila navedena zakonska norma, zaposlenom treba da je radni odnos prestao bez pravnog osnova. Tužilji je radni odnos prestao na osnovu zakonitog rešenja od 31.12.2015. godine, pa je pravilan zaključak sudova da nema pravnog osnova za primenu člana 191. Zakona o radu, bez obzira što je tužilja u ovoj parnici uspela sa zahtevom za poništaj rešenja od 10.08.2017. godine i to iz razloga što zaposlenom ne može dva puta da se otkaže isti ugovor o radu, pa i u situaciji kada se radi o otkazu po različitim osnovima. Naime, rešenje o otkazu ugovora o radu tužilji (od 31.12.2015. godine) je zakonito i konačno, dok je osporeno rešenje od 10.08.2017. godine, poništeno kao nezakonito, jer tužilji nije ni mogao da ponovo prestane radni odnos po bilo kom osnovu. Reintegracija, odnosno vraćanje zaposlenog na rad je posledica nezakonitog otkaza, te kako u konkretnom slučaju toga nema i tužilji je zakonito prestao radni odnos kod tužene, to nema mesta ni primeni odredbe člana 191. stav 1. Zakona o radu.
Polazeći od ovako utvrđene činjenične i pravne situacije, neosnovani su navodi revizije da je tužilja u navedenom periodu radila bez pravnog osnova, odnosno bez ugovora o radu, te da je zasnovala radni odnos u smislu odredbe člana 32. stav 2. Zakona o radu, s obzirom da je tužilja u tom periodu obavljala rad kod tužene na osnovu rešenja inspektora rada i to samo do pravnosnažnosti sudskih odluka.
Imajući u vidu izloženo Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u stavu prvom izreke primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP.
Odbijen je zahtev tužilje za naknadu revizijskih troškova, jer po reviziji nije uspela, pa je primenom odredbe člana 165. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
