U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Revizijsko ukazivanje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP nije od uticaja, zato što ta povreda ne predstavlja dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila kod tužene u radnom odnosu na neodređeno vreme na poslovima kontrolora smene u Ekspozituri ... Regionalni centar ..., na osnovu ugovora o radu koji je 01.02.1996. godine zaključila sa pravnim prethodnikom tužene, a koji je izmenjen ugovorom o radu pod izmenjenim uslovima od 01.01.2010. godine i njegovim aneksom od 01.02.2013. godine u pogledu radnog mesta na koje se tužilja raspoređuje, te je aneksom raspoređena na radno mesto kontrolora smene u Ekspozituri ... . Obaveza tužilje između ostalog bila je da vrši dnevnu kontrolu blagajničke dokumentacije, zatvaranje smene i kraj rada, ad hoc kontrolu gotovine u pojedinačnim blagajnama, da vrši mesečne popise, da obavlja evidentiranje manjkova i viškova, te da vrši dostavljanje izveštaja u vezi sa tim, da obavlja nadzor u radu blagajnika, da pruža pomoć novim blagajnicima u tekućem poslu i da obavlja i sve druge potrebne poslove u okviru svojih aktivnosti i po nalogu svog pretpostavljenog. Tužena je tužilji uputila upozorenje dana 11.02.2014. godine zbog izvršene povrede radne obaveze – nemarnog izvršavanja redovnih radnih obaveza i kršenja pravila i procedure, radnih instrukcija i internih akata tužene koje je imalo štetne posledice, a koje povrede su kao takve utvrđene u članu 7. stav 1. tačka 1. i u članu 14. Pravilnika o radnoj disciplini, ponašanju zaposlenih u toku rada i materijalnoj odgovornosti zaposlenog kod tužene banke od 22.12.2009. godine. U obrazloženju tog upozorenja je navedeno da je utvrđeno da je u dužem vremenskom periodu izvršen čitav niz nedozvoljenih transakcija koje su bile verifikovane – vizirane od strane zaposlenih u toj ekspozituri, pa i od strane tužilje.

Tužena je dala novo upozorenje tužilji 18.03.2014. godine zbog izvršene povrede radne obaveze nemarnog izvršavanja svojih redovnih radnih obaveza i kršenja pravila procedure, radnih instrukcija i internih akata tužene banke koje je imalo štetne posledice, a koje povrede su kao takve utvrđene u članu 7. stav 1. tačka 1. i u članu 14. Pravilnika o radnoj disciplini, ponašanju zaposlenih u toku rada i materijalnoj odgovornosti zaposlenih kod tužene banke od 22.12.2009. godine. U obrazloženju tog upozorenja je navedeno da je nadležni direktor RC ... prosledio sektoru za ljudske resurse službenu belešku direktora za poslovanje sa fizičkim licima i malim biznisom u Regionalnom centru ... od 13.03.2014. godine i svoje obaveštenje o postojanju otkaznog razloga od 13.03.2014. godine sa informacijom o nepropisnom postupanju sa vanopticajnom stranom valutom (rubljama), koje je u suprotnosti sa internim pravilima banke jer je dana 27.02.2014. godine u postupku redovne kontrole koju je vršila BB, kontrolor smene u Ekspozituri ..., kod zaposlene VV ustanovljeno da na stanju ima 20.000 rubalja, i to dve novčanice u apoenima od po 10.000 rubalja koje su van opticaja i koje potiču iz otkupa izvršenog još 04.02.2014. godine na blagajni GG. Blagajnik VV je usmeno obavestila tužilju o nastalom problemu, ali su se dogovorile da se slučaj prećuti do kraja meseca kada bi GG bio u situaciji da iz sopstevnih sredstava otkupi spornu vanopticajnu valutu. U upozorenju se navodi da je tužilja, i pored toga što je bila svesna da je postupanje zaposlenih GG i VV sa vanopticajnom stranom valutom nedopušteno i suprotno Pravilniku o blagajničkom poslovanju, prema kome je bila u obavezi da sprovodi dnevne blic kontrole, kao i kontrole u internom postupku, ne samo da to nije učinila, već je prihvatila, a zatim i ona sama nepreduzimanjem odgovarajuće radnje u smislu otklanjanja posledica greške drugih zaposlenih, nesavesno i nemarno postupajući dopustila da strani novac van opticaja stoji u blagajni naredna 24 dana, čime je sarađujući sa zaposlenima koji su radili nepropisno svoj posao i sama doprinela izlaganju tužene kao svog poslodavca reputacionom i operativnom riziku.

Tužilja se pismeno izjasnila na upozorenje navodeći da je navedenog dana radila u popodnevnim časovima i usled velike gužve na šalteru i nemogućnosti da obavi sve poslove kojima je bila zadužena, nije primetila da je kolega u ekspozituri primio vanopticajne rublje. Nakon nekoliko dana je obaveštena da je koleginica VV primetila da su primljene nevažeće novčanice, zbog čega je kontaktirala Regionalni centar ... pri čemu je dogovor bio da se te novčanice što pre otkupe, o čemu je ona obavestila GG. Sindikat tužene se izjasnio da je tužilja učinila povredu radne obaveze zbog koje joj treba otkazati ugovor o radu.

Tužena je osporenim rešenjem od 11.04.2014. godine tužilji otkazala ugovor o radu zbog izvršene povrede radne obaveze nesavesnog i nemarnog izvršavanja radnih obaveza, propusta u radu kojim poslodavca izlaže operativnom i reputacionom riziku i nepoštovanje internih pravila, koje su povrede radnih obaveza utvrđene članom 7. stav 1. tačka 1, 3. i 14. Pravilnika o radnoj disciplini, ponašanju zaposlenih u toku rada i materijalnoj odgovornosti zaposlenih u banci „Banca Intesa“ AD Beograd od 22.12.2009. godine. Razlozi sadržani u rešenju o otkazu ugovora o radu ukazuju da je obaveza tužilje u konkretnoj situaciji bila da preduzme odgovarajuće i propisane radnje u cilju sprovođenja regularnog postupka kada je reč o primljenoj vanopticajnoj stranoj valuti, koji postupak je jasno definisan internom procedurom banke i poznat zaposlenima koji rade u ekspozituri.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je poništio rešenje tužene broj .. od 11.04.2014. godine kao nezakonito, ocenivši da se neprijavljivanje direktoru ekspoziture postojanja vanopticajnih rubalja u trezoru ne može pripisati u krivicu tužilje u smislu prikrivanja problema jer je ona, po stavu prvostepenog suda, upravo preduzimala mere za njegovo rešavanje na način koji je uobičajan u praksi tužene banke – u vidu otkupa od strane blagajnika koji je primio nevažeću valutu, a što nije moglo biti učinjeno pre kraja februara 2014. godine, kada je prijemom naknade zarade i regresa blagajnik GG stekao mogućnost da otkupi nevažeću valutu i na taj način reši nastali problem.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud nije prihvatio zaključak prvostepenog suda, već je ocenio da je sporno rešenje zakonito, zato što postoji odgovornost tužilje za radnje koje su joj stavljene na teret, čime je obrazovan otkazni razlog iz člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu.

Po oceni drugostepenog suda, kod utvrđene činjenice da je tužilja propustila da preduzme odgovarajuće, internim aktima banke propisane radnje u cilju sprovođenja regularnog postupka u slučaju primljene vanopticajne valute u skladu sa Instrukcijom BIB.2500 I.039 i Pravilnikom tuženog o blagajničkom poslovanju broj BIB 2500. PR 001 što je bila u obavezi, kao i da je nakon što je saznala da su u ekspozituri primljene vanopticajne rublje, dozvolila da takva valuta bude zadržana u blagajni duže od 20 dana, nedvosmisleno proizlazi da je tužilja učinila predviđenu povredu radne obaveze za koju je odgovorna i da su se stekli uslovi za davanje otkaza ugovora o radu shodno članu 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br.24/05, 61/05, 54/09 i 32/13) važećeg u vreme donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu. Tom zakonskom odredbom je propisano da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i na njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to: ako zaposleni svojom krivicom učini povrede radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu (tačka 2), ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Ocenjeno je i da je sporno rešenje doneto uz pravilnu primenu odredbe člana 15. stav 1. tačka 2. Zakona o radu kojom je propisano da je zaposleni dužan da poštuje organizaciju rada i poslove kod poslodavca kao i uslove i pravila poslodavca u vezi sa ispunjavanjem ugovornih i drugih obaveza iz radnog odnosa, kao i da je tužena prilikom davanja otkaza o radu tužilji u svemu postupila po proceduri propisanoj odredbom člana 180. Zakona o radu. Tužilji je pre otkaza ugovora o radu uručila upozorenje 11.02.2014. godine, a potom i novo upozorenje od 18.03.2014. godine, sve zbog izvršene povrede radne obaveze – nemarnog izvršavanja redovnih radnih obaveza i kršenja pravila i procedura, radnih instrukcija i internih akata tužene koje je imalo štetne posledice, zbog čega je sporno rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito, te tužilja nema pravo na vraćanje na rad kod tuženog jer nisu nastupili uslovi propisani članom 191. stav 1. Zakona o radu.

U sporu iz radnog odnosa, sud zakonitost rešenja ceni sa stanovišta pravilnosti primene materijalnog prava, povreda pravila postupka i činjeničnog stanja iz osporenog rešenja.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilan je zaključak drugostepenog suda da su se u radnjama tužilje utvrđenim u spornom rešenju, stekla obeležja povrede radne obaveze iz citiranih odredbi Zakona o radu, Instrukcija i Pravilnika tužene i da je ono doneto u svemu po postupku propisanom članom 180. tada važećeg Zakona o radu, imajući u vidu da su mu prethodila dva upozorenja o postojanju otkaznog razloga zvog nemarnog obavljanja redovnih radnih obaveza u kojima su navedene povrede koje joj se stavljaju na teret, uz navođenje vremena, mesta i načina na koji su učinjene. Stoga su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava, te je pravilno odbijen tužbeni zahtev da se poništi kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu i da se tužena obaveže da tužilju vrati na rad.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić