У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Ревизијско указивање на битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 12. ЗПП није од утицаја, зато што та повреда не представља дозвољен ревизијски разлог у смислу члана 407. ЗПП.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је била код тужене у радном односу на неодређено време на пословима контролора смене у Експозитури ... Регионални центар ..., на основу уговора о раду који је 01.02.1996. године закључила са правним претходником тужене, а који је измењен уговором о раду под измењеним условима од 01.01.2010. године и његовим анексом од 01.02.2013. године у погледу радног места на које се тужиља распоређује, те је анексом распоређена на радно место контролора смене у Експозитури ... . Обавеза тужиље између осталог била је да врши дневну контролу благајничке документације, затварање смене и крај рада, аd hoc контролу готовине у појединачним благајнама, да врши месечне пописе, да обавља евидентирање мањкова и вишкова, те да врши достављање извештаја у вези са тим, да обавља надзор у раду благајника, да пружа помоћ новим благајницима у текућем послу и да обавља и све друге потребне послове у оквиру својих активности и по налогу свог претпостављеног. Тужена је тужиљи упутила упозорење дана 11.02.2014. године због извршене повреде радне обавезе – немарног извршавања редовних радних обавеза и кршења правила и процедуре, радних инструкција и интерних аката тужене које је имало штетне последице, а које повреде су као такве утврђене у члану 7. став 1. тачка 1. и у члану 14. Правилника о радној дисциплини, понашању запослених у току рада и материјалној одговорности запосленог код тужене банке од 22.12.2009. године. У образложењу тог упозорења је наведено да је утврђено да је у дужем временском периоду извршен читав низ недозвољених трансакција које су биле верификоване – визиране од стране запослених у тој експозитури, па и од стране тужиље.

Тужена је дала ново упозорење тужиљи 18.03.2014. године због извршене повреде радне обавезе немарног извршавања својих редовних радних обавеза и кршења правила процедуре, радних инструкција и интерних аката тужене банке које је имало штетне последице, а које повреде су као такве утврђене у члану 7. став 1. тачка 1. и у члану 14. Правилника о радној дисциплини, понашању запослених у току рада и материјалној одговорности запослених код тужене банке од 22.12.2009. године. У образложењу тог упозорења је наведено да је надлежни директор РЦ ... проследио сектору за људске ресурсе службену белешку директора за пословање са физичким лицима и малим бизнисом у Регионалном центру ... од 13.03.2014. године и своје обавештење о постојању отказног разлога од 13.03.2014. године са информацијом о непрописном поступању са ваноптицајном страном валутом (рубљама), које је у супротности са интерним правилима банке јер је дана 27.02.2014. године у поступку редовне контроле коју је вршила ББ, контролор смене у Експозитури ..., код запослене ВВ установљено да на стању има 20.000 рубаља, и то две новчанице у апоенима од по 10.000 рубаља које су ван оптицаја и које потичу из откупа извршеног још 04.02.2014. године на благајни ГГ. Благајник ВВ је усмено обавестила тужиљу о насталом проблему, али су се договориле да се случај прећути до краја месеца када би ГГ био у ситуацији да из сопстевних средстава откупи спорну ваноптицајну валуту. У упозорењу се наводи да је тужиља, и поред тога што је била свесна да је поступање запослених ГГ и ВВ са ваноптицајном страном валутом недопуштено и супротно Правилнику о благајничком пословању, према коме је била у обавези да спроводи дневне блиц контроле, као и контроле у интерном поступку, не само да то није учинила, већ је прихватила, а затим и она сама непредузимањем одговарајуће радње у смислу отклањања последица грешке других запослених, несавесно и немарно поступајући допустила да страни новац ван оптицаја стоји у благајни наредна 24 дана, чиме је сарађујући са запосленима који су радили непрописно свој посао и сама допринела излагању тужене као свог послодавца репутационом и оперативном ризику.

Тужиља се писмено изјаснила на упозорење наводећи да је наведеног дана радила у поподневним часовима и услед велике гужве на шалтеру и немогућности да обави све послове којима је била задужена, није приметила да је колега у експозитури примио ваноптицајне рубље. Након неколико дана је обавештена да је колегиница ВВ приметила да су примљене неважеће новчанице, због чега је контактирала Регионални центар ... при чему је договор био да се те новчанице што пре откупе, о чему је она обавестила ГГ. Синдикат тужене се изјаснио да је тужиља учинила повреду радне обавезе због које јој треба отказати уговор о раду.

Тужена је оспореним решењем од 11.04.2014. године тужиљи отказала уговор о раду због извршене повреде радне обавезе несавесног и немарног извршавања радних обавеза, пропуста у раду којим послодавца излаже оперативном и репутационом ризику и непоштовање интерних правила, које су повреде радних обавеза утврђене чланом 7. став 1. тачка 1, 3. и 14. Правилника о радној дисциплини, понашању запослених у току рада и материјалној одговорности запослених у банци „Banca Intesa“ АД Београд од 22.12.2009. године. Разлози садржани у решењу о отказу уговора о раду указују да је обавеза тужиље у конкретној ситуацији била да предузме одговарајуће и прописане радње у циљу спровођења регуларног поступка када је реч о примљеној ваноптицајној страној валути, који поступак је јасно дефинисан интерном процедуром банке и познат запосленима који раде у експозитури.

На основу тако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је поништио решење тужене број .. од 11.04.2014. године као незаконито, оценивши да се непријављивање директору експозитуре постојања ваноптицајних рубаља у трезору не може приписати у кривицу тужиље у смислу прикривања проблема јер је она, по ставу првостепеног суда, управо предузимала мере за његово решавање на начин који је уобичајан у пракси тужене банке – у виду откупа од стране благајника који је примио неважећу валуту, а што није могло бити учињено пре краја фебруара 2014. године, када је пријемом накнаде зараде и регреса благајник ГГ стекао могућност да откупи неважећу валуту и на тај начин реши настали проблем.

Полазећи од утврђеног чињеничног стања, другостепени суд није прихватио закључак првостепеног суда, већ је оценио да је спорно решење законито, зато што постоји одговорност тужиље за радње које су јој стављене на терет, чиме је образован отказни разлог из члана 179. став 1. тачка 2. Закона о раду.

По оцени другостепеног суда, код утврђене чињенице да је тужиља пропустила да предузме одговарајуће, интерним актима банке прописане радње у циљу спровођења регуларног поступка у случају примљене ваноптицајне валуте у складу са Инструкцијом БИБ.2500 И.039 и Правилником туженог о благајничком пословању број БИБ 2500. ПР 001 што је била у обавези, као и да је након што је сазнала да су у експозитури примљене ваноптицајне рубље, дозволила да таква валута буде задржана у благајни дуже од 20 дана, недвосмислено произлази да је тужиља учинила предвиђену повреду радне обавезе за коју је одговорна и да су се стекли услови за давање отказа уговора о раду сходно члану 179. став 1. тачка 2. Закона о раду („Сл. гласник РС“, бр.24/05, 61/05, 54/09 и 32/13) важећег у време доношења решења о отказу уговора о раду. Том законском одредбом је прописано да послодавац може запосленом да откаже уговор о раду ако за то постоји оправдан разлог који се односи на радну способност запосленог и на његово понашање и потребе послодавца и то: ако запослени својом кривицом учини повреде радне обавезе утврђене општим актом или уговором о раду (тачка 2), ако не поштује радну дисциплину прописану актом послодавца, односно ако је његово понашање такво да не може да настави рад код послодавца. Оцењено је и да је спорно решење донето уз правилну примену одредбе члана 15. став 1. тачка 2. Закона о раду којом је прописано да је запослени дужан да поштује организацију рада и послове код послодавца као и услове и правила послодавца у вези са испуњавањем уговорних и других обавеза из радног односа, као и да је тужена приликом давања отказа о раду тужиљи у свему поступила по процедури прописаној одредбом члана 180. Закона о раду. Тужиљи је пре отказа уговора о раду уручила упозорење 11.02.2014. године, а потом и ново упозорење од 18.03.2014. године, све због извршене повреде радне обавезе – немарног извршавања редовних радних обавеза и кршења правила и процедура, радних инструкција и интерних аката тужене које је имало штетне последице, због чега је спорно решење о отказу уговора о раду законито, те тужиља нема право на враћање на рад код туженог јер нису наступили услови прописани чланом 191. став 1. Закона о раду.

У спору из радног односа, суд законитост решења цени са становишта правилности примене материјалног права, повреда правила поступка и чињеничног стања из оспореног решења.

По оцени Врховног суда, правилан је закључак другостепеног суда да су се у радњама тужиље утврђеним у спорном решењу, стекла обележја повреде радне обавезе из цитираних одредби Закона о раду, Инструкција и Правилника тужене и да је оно донето у свему по поступку прописаном чланом 180. тада важећег Закона о раду, имајући у виду да су му претходила два упозорења о постојању отказног разлога звог немарног обављања редовних радних обавеза у којима су наведене повреде које јој се стављају на терет, уз навођење времена, места и начина на који су учињене. Стога су неосновани наводи ревизије о погрешној примени материјалног права, те је правилно одбијен тужбени захтев да се поништи као незаконито решење о отказу уговора о раду и да се тужена обавеже да тужиљу врати на рад.

Из изнетих разлога, Врховни суд је на основу одредбе члана 414. став 1. ЗПП, одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Весна Субић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић