Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog do 25.12.2014. godine kada joj je otkazan Ugovor o radu i Aneks ovog ugovora zbog toga što je svojom krivicom učinila povredu radne obaveze određene članom 12. stav 1. tačka 3. alineja b Ugovora o radu, odnosno članom 10. stav 1. tačka 3. alineja b Aneksa ugovora o radu, kojima je propisano da se zaposlenom može otkazati ugovor o radu ako u toku meseca dva puta neopravdano izostane sa rada ili neopravdano izostane pet radnih dana tokom godine. Delimičnom presudom Osnovnog suda u Jagodini P1 155/15 od 28.02.2018. godine navedeno rešenje tuženog poništeno je, kao nezakonito. U postupku donošenja navedene delimične presude, utvrđeno je da tužilja nije opravdala svoje odsustvo sa rada u periodu od 09.07.2014. godine do 05.09.2014. godine, kao i da nije primila upozorenje za otkaz ugovora o radu, zbog čega je osporeno rešenje poništeno, kao nezakonito s pozivom na član 180. i 185. Zakona o radu.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je odlučio o preostalom tužbenom zahtevu – zahtevu tužilje za vraćanje na rad i ocenio da je isti neosnovan iz razloga što je delimičnom presudom Osnovnog suda u Jagodini P1 155/15 od 28.02.2018. godine, poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu zbog povrede procesnih normi, a da je postojao pravni osnov za otkaz ugovora o radu. Po oceni drugostepenog suda, prvostepena presuda je doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava i to odredbe člana 180. Zakona o radu kojom je obavezan poslodavac da upozori zaposlenog o otkaznim razlozima i na taj način mu omogući pravo na izjašnjenje o otkaznim razlozima koje mu poslodavac stavlja na teret. Kako u konkretnom slučaju tužilji nije dostavljeno navedeno upozorenje, kao bitan materijalno pravni uslov za zakonitost odluke o otkazu ugovora o radu, to je preinačena prvostepena presuda u tom delu saglasno članu 191. stav 1. Zakona o radu usvajanjem tužbenog zahteva tužilje za vraćanje na rad.

Stanovište suda u revizijom pobijanoj odluci je pravilno, a navodi revizije kojima se osporava navedena primena materijalnog prava su neosnovani.

U konkretnom slučaju tužilji je otkazan Ugovor o radu zbog povrede radne obaveze propisane tim ugovorom o radu i Aneksom tog ugovora, a to je neopravdani izostanak sa rada u periodu od 09.07.2014. godine do 05.09.2014. godine saglasno članu 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu koji se u konkretnom slučaju primenjuje („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 75/14). Činjenica je da je delimičnom presudom pravnosnažno odlučeno da je rešenje o otkazu ugovora o radu tuženog od 25.12.2014. godine, nezakonito, zbog propusta tuženog, kao poslodavca, da tužilji omogući pravo na izjašnjenje o otkaznim razlozima dostavljanjem upozorenja o otkazu ugovora o radu, saglasno članu 180. stav 1. i 2. Zakona o radu. U situaciji kada zaposlenom nije omogućeno da se izjasni o otkaznim razlozima, kao u konkretnom slučaju o razlozima odsustva sa rada od 09.07.2014. godine do 05.o09.2014. godine, tada nije moguće oceniti postojanje zakonitog pravnog osnova za otkaz ugovora o radu. Ovo iz razloga, jer je izjašnjenje zaposlenog, njegova odbrana, bitna činjenica kojom se dokazuje, između ostalog, zakonitost otkaznog razloga a nedostatak izjašnjenja zaposlenog ukazuje da je otkaz nezakonit, dat bez pravnog osnova.

Imajući u vidu navedeno, osnovanost tužbenog zahteva tužilje za vraćanje na rad proizlazi iz primene člana 191. stav 1. Zakona o radu, kojom je između ostalog, propisano da ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, na zahtev zaposlenog odlučiće da se zaposleni vrati na rad. Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je tužilji prestao radni odnos bez zakonitog pravnog osnova.

Neosnovano se revizijom ukazuje na drugačiju primenu materijalnog prava navođenjem da je o osnovanosti zahteva tužilje za vraćanje na rad trebalo primeniti odredbu člana 191. stav 7. i 8. Zakona o radu. Ovo iz razloga jer takva primena materijalnog prava podrazumeva da pravni osnov za otkaz ugovora o radu postoji, a u konkretnom slučaju pravnosnažno je utvrđeno da je tužilji otkazan ugovor o radu bez pravnog osnova. Ovaj sud je imao u vidu ostale revizijske navode, ali je ocenio da su bez značaja jer u konkretnom slučaju predmet revizijske ocene je zakonitost odluke o vraćanju tužilje na rad, dok zakonitost otkaza ugovora o radu nije predmet ocene.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je reviziju odbio kao neosnovanu, primenom člana 414. stav 1. ZPP i odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić