Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi „Srbija Kargo“ AD za železnički prevoz robe Beograd je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o reviziji Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20) – u daljem tekstu: ZPP, pa je našao da je revizija osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u spornom periodu bio u radnom odnosu kod tuženog AD „Železnice Srbije“ Beograd po potpisanom ugovoru o radu od 04.02.2003. godine. Aneksom ugovora o radu od 01.09.2015. godine tužilac je zasnovao radni odnos – preuzet je kod tuženog „Srbija Kargo“ AD za železnički prevoz robe Beograd, kao sledbenika „Železnice Srbije“ AD sa datumom primene aneksa od 01.09.2015. godine. Tužba u ovoj pravnoj stvari je podneta 09.05.2013. godine, a u toku postupka podneskom od 19.07.2016. godine tužilac je pored tuženog AD „Železnice Srbije“ Beograd kao tuženog označio i „Srbija Kargo“ AD za železnički prevoz robe Beograd. „Srbija Kargo“ AD za železnički prevoz robe Beograd se podneskom od 30.08.2016. godine izjasnio da ne pristaje na proširenje tužbe na njega, da ne pristaje da stupi u parnicu, niti želi da primi parnicu u stanju u kome se nalazi.

Pobijanom drugostepenom presudom, drugostepeni sud je odlučujući o žalbi tuženog „Srbija Kargo“ AD za železnički prevoz robe Beograd, nakon održane rasprave na osnovu člana 383. stav 4. ZPP, u celini ukinuo presudu prvostepenog suda kojom su tuženi „Železnice Srbije“ AD Beograd i „Srbija Kargo“ AD za železnički prevoz robe Beograd obavezani da tužiocu solidarno isplate tražene naknade za rad u smenama za period od aprila 2010. zaključno sa aprilom 2013. godine i presudio tako što je obavezao tuženog „Srbija Kargo“ AD za železnički prevoz robe Beograd da tužiocu za utuženi period od 01.04.2010. do 30.04.2013. godine isplati tražene naknade razlike između isplaćenog i pripadajućeg dela zarade za rad u smenama.

Revizijom tuženog „Srbija Kargo“ AD za železnički prevoz robe Beograd osnovano se ukazuje da je pobijana presuda doneta uz bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP.

Odredbom člana 205. ZPP propisano je da više lica mogu jednom tužbom da tuže, odnosno da budu tuženi (suparničari) ako: 1) su u pogledu predmeta spora u pravnoj zajednici ili ako njihova prava, odnosno obaveze proističu iz istog činjeničnog i pravnog osnova; 2) su predmet spora zahtevi, odnosno obaveze iste vrste koji se zasnivaju na bitno istovrsnom činjeničnom i pravnom osnovu i ako postoji stvarna i mesna nadležnost istog suda za svaki zahtev i za svakog tuženog; 3) je to zakonom propisano (stav 1); do zaključenja glavne rasprave može, pod uslovima iz stava 1. ovog člana uz tužioca da pristupi novi tužilac ili tužba može da bude proširena na novog tuženog sa njegovim pristankom (stav 2); lice koje pristupa tužbi, odnosno na koje se tužba proširuje mora da primi parnicu u onom stanju u kome se ona nalazi u trenutku stupanja u parnicu (stav 3).

Odredbom člana 386. istog zakona propisano je: da drugostepeni sud ispituje prvostepenu presudu u onom delu u kome se pobija žalbom, a ako se iz žalbe ne vidi u kom se delu presuda pobija, drugostepeni sud će da zaključi da se presuda pobija u delu u kome stranka nije uspela u parnici (stav 1); da drugostepeni sud ispituje presudu i u delu u kome se žalbom ne pobija ako je to propisano posebnim zakonom (stav 2); da drugostepeni sud ispituje prvostepenu presudu u granicama razloga navedenih u žalbi, pazeći po službenoj dužnosti na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tač. 1) do 3), 5), 7), i 9), kao i na pravilnu primenu materijalnog prava (stav 3); da na prekoračenje tužbenog zahteva drugostepeni sud pazi samo na zahtev stranke (stav 4).

Iz pobijane drugostepene presude proizlazi da je drugostepeni sud, odlučujući samo o žalbi tuženog „Srbija Kargo“ AD za železnički prevoz robe Beograd nakon održane rasprave, u celini ukinuo prvostepenu presudu i odlučio o tužbenom zahtevu tako što je obavezao drugotuženog „Srbija Kargo“ AD za železnički prevoz robe Beograd da tužiocu isplati traženu naknadu na ime razlike između isplaćenog i pripadajućeg dela zarade za rad u smenama za period od 01.04.2010. do 30.04.2013. godine. Pritom je drugostepeni sud propustio da prethodno odluči o zahtevu tužioca da tužba bude proširena na novog tuženog – „Srbija Kargo“ AD za železnički prevoz robe Beograd koji se izjasnio da ne pristaje na proširenje tužbe.

Imajući u vidu izloženo, pobijana presuda doneta je uz bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP koje su učinjene u postupku pred drugostepenim sudom. Naime, drugostepeni sud je odlučujući samo o žalbi tuženog „Srbija Kargo“ AD za železnički prevoz robe Beograd ukinuo prvostepenu presudu i u delu koji se odnosi na prvotuženog „Železnice Srbije“ AD Beograd, a koji deo nije bio pod žalbom, čime je prekoračio svoja ovlašćenja propisana članom 386. ZPP. Pored toga, propustio je da odluči o zahtevu tužioca za proširenje tužbe na novog tuženog u situaciji kada se novi tuženi protivio tom proširenju čime je postupio suprotno odredbi člana 205. ZPP.

S obzirom na izloženo Vrhovni kasacioni sud ukinuo pobijanu drugostepenu presudu i predmet vratio drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će uzeti u obzir iznete primedbe i doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Na osnovu člana 415. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić