Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени „Србија Карго“ АД за железнички превоз робе Београд је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Одлучујући о ревизији Врховни касациони суд је испитао побијану одлуку применом члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 49/13-УС, 74/13-УС, 55/14, 87/18 и 18/20) – у даљем тексту: ЗПП, па је нашао да је ревизија основана.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је у спорном периоду био у радном односу код туженог АД „Железнице Србије“ Београд по потписаном уговору о раду од 04.02.2003. године. Анексом уговора о раду од 01.09.2015. године тужилац је засновао радни однос – преузет је код туженог „Србија Карго“ АД за железнички превоз робе Београд, као следбеника „Железнице Србије“ АД са датумом примене анекса од 01.09.2015. године. Тужба у овој правној ствари је поднета 09.05.2013. године, а у току поступка поднеском од 19.07.2016. године тужилац је поред туженог АД „Железнице Србије“ Београд као туженог означио и „Србија Карго“ АД за железнички превоз робе Београд. „Србија Карго“ АД за железнички превоз робе Београд се поднеском од 30.08.2016. године изјаснио да не пристаје на проширење тужбе на њега, да не пристаје да ступи у парницу, нити жели да прими парницу у стању у коме се налази.

Побијаном другостепеном пресудом, другостепени суд је одлучујући о жалби туженог „Србија Карго“ АД за железнички превоз робе Београд, након одржане расправе на основу члана 383. став 4. ЗПП, у целини укинуо пресуду првостепеног суда којом су тужени „Железнице Србије“ АД Београд и „Србија Карго“ АД за железнички превоз робе Београд обавезани да тужиоцу солидарно исплате тражене накнаде за рад у сменама за период од априла 2010. закључно са априлом 2013. године и пресудио тако што је обавезао туженог „Србија Карго“ АД за железнички превоз робе Београд да тужиоцу за утужени период од 01.04.2010. до 30.04.2013. године исплати тражене накнаде разлике између исплаћеног и припадајућег дела зараде за рад у сменама.

Ревизијом туженог „Србија Карго“ АД за железнички превоз робе Београд основано се указује да је побијана пресуда донета уз битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. ЗПП.

Одредбом члана 205. ЗПП прописано је да више лица могу једном тужбом да туже, односно да буду тужени (супарничари) ако: 1) су у погледу предмета спора у правној заједници или ако њихова права, односно обавезе проистичу из истог чињеничног и правног основа; 2) су предмет спора захтеви, односно обавезе исте врсте који се заснивају на битно истоврсном чињеничном и правном основу и ако постоји стварна и месна надлежност истог суда за сваки захтев и за сваког туженог; 3) је то законом прописано (став 1); до закључења главне расправе може, под условима из става 1. овог члана уз тужиоца да приступи нови тужилац или тужба може да буде проширена на новог туженог са његовим пристанком (став 2); лице које приступа тужби, односно на које се тужба проширује мора да прими парницу у оном стању у коме се она налази у тренутку ступања у парницу (став 3).

Одредбом члана 386. истог закона прописано је: да другостепени суд испитује првостепену пресуду у оном делу у коме се побија жалбом, а ако се из жалбе не види у ком се делу пресуда побија, другостепени суд ће да закључи да се пресуда побија у делу у коме странка није успела у парници (став 1); да другостепени суд испитује пресуду и у делу у коме се жалбом не побија ако је то прописано посебним законом (став 2); да другостепени суд испитује првостепену пресуду у границама разлога наведених у жалби, пазећи по службеној дужности на битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тач. 1) до 3), 5), 7), и 9), као и на правилну примену материјалног права (став 3); да на прекорачење тужбеног захтева другостепени суд пази само на захтев странке (став 4).

Из побијане другостепене пресуде произлази да је другостепени суд, одлучујући само о жалби туженог „Србија Карго“ АД за железнички превоз робе Београд након одржане расправе, у целини укинуо првостепену пресуду и одлучио о тужбеном захтеву тако што је обавезао друготуженог „Србија Карго“ АД за железнички превоз робе Београд да тужиоцу исплати тражену накнаду на име разлике између исплаћеног и припадајућег дела зараде за рад у сменама за период од 01.04.2010. до 30.04.2013. године. Притом је другостепени суд пропустио да претходно одлучи о захтеву тужиоца да тужба буде проширена на новог туженог – „Србија Карго“ АД за железнички превоз робе Београд који се изјаснио да не пристаје на проширење тужбе.

Имајући у виду изложено, побијана пресуда донета је уз битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. ЗПП које су учињене у поступку пред другостепеним судом. Наиме, другостепени суд је одлучујући само о жалби туженог „Србија Карго“ АД за железнички превоз робе Београд укинуо првостепену пресуду и у делу који се односи на првотуженог „Железнице Србије“ АД Београд, а који део није био под жалбом, чиме је прекорачио своја овлашћења прописана чланом 386. ЗПП. Поред тога, пропустио је да одлучи о захтеву тужиоца за проширење тужбе на новог туженог у ситуацији када се нови тужени противио том проширењу чиме је поступио супротно одредби члана 205. ЗПП.

С обзиром на изложено Врховни касациони суд укинуо побијану другостепену пресуду и предмет вратио другостепеном суду на поновно суђење.

У поновном поступку другостепени суд ће узети у обзир изнете примедбе и донети правилну и закониту одлуку.

На основу члана 415. став 1. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Катарина Манојловић Андрић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић