U postupku nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog po ugovoru o radu od 02.04.2015. godine, na neodređeno vreme na poslovima glavnog kuvara u Sektoru za trgovinu i ugostiteljstvo.

Kolektivnim ugovorom tuženog u članu 6. stav 1. i 2. je propisano kao otkazni razlog neblagovremeno, nemarno i nesavesno izvršavanje radnih obaveza, pri čemu se pod neblagovremenim izvršenjem radnih obaveza smatra svako odstupanje od utvrđenih ili uobičajenih rokova za izvršenje radnih obaveza, a nemarno i nesavesno izvršavanje radnih obaveza je izvršavanje radnih obaveza pri čemu zaposleni ne postupa u skladu sa obavezama iz opisa poslova svog radnog mesta, ne pridržava se uputstava za rad u svojoj radnoj jedinici (tehnološkog postupka, naredbi, saopštenja i slično), ne pokazuje uobičajenu pažnju koja se očekuje od prosečnog zaposlenog i ne ponaša se kao dobar domaćin, iako je morao biti svestan štetnih posledica takvog ponašanja. Članom 7. stav 1. Kolektivnog ugovora propisano je da je nepoštovanje radne discipline ponašanje zaposlenog koje mu ne omogućava da nastavi rad u preduzeću, nepoštovanje pravila ponašanja na radu i u vezi sa radom utvrđenih tehnološkim postupkom, opštim i drugim aktima društva.

Nesavesno i nemarno izvršavanje radnih obaveza, odnosno nepoštovanje radne discipline su kao otkazni razlog propisani i članom 19. tač. 4. i 17. Ugovora o radu zaključenog između parničnih stranaka.

Pobijanim rešenjem od 06.05.2016. godine otkazan joj je ugovor o radu zbog povrede radne obaveze i nepoštovanja radne discipline, u skladu sa članom 179. stavom 2. tač. 1. i 5. i stavom 3. tačka 8. Zakona o radu, članovima 6. stavovima 1. i 2. i članom 7. stavom 1. Kolektivnog ugovora o utvrđivanju prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih kod tuženog i članom 19. tač. 4. i 17. Ugovora o radu. Ovo zbog toga što je 18.04.2016. godine, za vreme rada u centralnoj kuhinji na autobuskoj stanici, u 8,46 časova, zaposlenom BB dala faširanu šniclu u samoj kuhinji, a da prethodno obrok nije upisala u internu knjigu sa tačnim brojem porcija i isti nije predala na liniju serviranja, na koji način je postupila suprotno Tehnološkom postupku proizvodnog ugostiteljstva – Sektora trgovine i ugostiteljstva, a što je utvrđeno od strane radnika Sektora kontrole istoga dana.

Pre donošenja pobijanog rešenja tužilji je dostavljeno upozorenje da su se stekli uslovi za prestanak radnog odnosa. Tužilja je svoj postupak pravdala time da je kolegi BB koji je bio gladan i radio celo jutro, a lošeg je zravstvenog stanja na njegov zahtev dala faširanu šniclu kako mu ne bi pozlilo i da smatra da je postupila ispravno kao čovek i da nije razmišljala o povredi radne obaveze.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su primenom pravila materijalnog prava iz člana 179. stav 2. tač. 1. i 5. i stav 3. tačka 8. Zakona o radu, odredbi Kolektivnog ugovora i Ugovora o radu, ocenili da tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanje tužilje na rad nije osnovan. Prema datim razlozima tužilja je za vreme rada u centralnoj kuhinji zaposlenom BB dala faširanu šniclu, a da prethodno obrok nije upisala u internu knjigu i istim nije zadužila liniju serviranja, pri čemu joj je bilo poznato da je takvo postupanje suprotno opisu njenog posla i uputstavu za rad njenoj radnoj jedinici (tehnološkom postupku proizvodnog ugostiteljstva). Kod činjenice da je tužilja bila u obavezi da se pridržava tehnološkog postupka koji joj je bio poznat nižestepeni sudovi su ocenili da su bez uticaja na zakonitost pobijanog rešenja razlozi tužilje kojima je pravdala svoj postupak, odosno da je na navedeni način postupila iz kolegijalnih razloga kako bi pomogla gladnom kolegi koji nije mogao da koristi pauzu za topli obrok u određeno vreme.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, stanovište izraženo u nižestepenim presudama se ne može prihvatiti kao pravilno, jer je zbog pogrešne primene materijalnog prava, činjenično stanje na kome su zasnovane nižestepene presude ostalo nepotpuno utvrđeno.

Članom 179. stav 2. tač. 1. i 5. Zakona o radu („Službeni glasnik RS br. 24/05...75/14) propisano je da zaposlenom može biti otkazan ugovor o radu ako svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to: ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze i ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu. Stavom 3. tačka 8. istog zakona propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Krivica zaposlenog kod povrede radne obaveze je uslov za mogućnost otkaza ugovora o radu zaposlenog. Krivica je psihički odnos učinioca prema povredi radne obaveze i njenim posledicama, a teret dokazivanja da krivica u vreme učinjene povrede radne obaveze nije postojala pada na zaposlenog. Razlog za isključenje krivice, je, između ostalog, i stvarna zabluda koja postoji kada je zaposleni učinio povredu radne obaveze, pogrešno smatrajući da postoje okolnosti prema kojima bi, ako bi one stvarno postojale, preduzimanje ili nepreduzimanje radnje bilo dopušteno.

Poštovanje radne discipline podrazumeva obavezu zaposlenog da savesno i odgovorno obavlja poslove na kojima radi i da poštuje organizaciju rada, što podrazumeva obavezu poštovanja radnog vremena, zatim savesno, odgovorno i blagovremeno ispunjavanje obaveza svog radnog mesta, kao i odgovarajuće ponašanje zaposlenog na radu i u vezi sa radom, prema poslodavcu i prema ostalim zaposlenima. Za nastupanje posledica nepoštovanja radne discipline, nesavesnog, nezakonitog ili neblagovremenog ispunjavanja obaveza svog radnog mesta, u vidu otkaza ugovora o radu, potrebna je svest zaposlenog o nedisciplini.

U konkretnom slučaju, tužilja je spornom prilikom kolegi BB dala faširanu šniclu iz kolegijalnih i humanih razloga, jer je znala da je gladan, lošeg zdravstvenog stanja i da zbog obaveze otpremanja hrane u jedan od objekata tuženog neće moći da koristi pauzu za topli obrok u za to određeno vreme. Pritom je spornu radnju učinila u 8:46 časova, kada sporni obrok nije mogla da upiše u internu knjigu, jer po tehnološkom postupku to može da učini posle 9:30 časova, što je ona i učinila, odnosno taj obrok je kasnije „prošao“ kroz knjige i plaćen tuženom, na koji način tuženi nije pretrpeo nikakvu štetu.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne može se prihvatiti kao pravilno stanovište nižestepenih sudova da su razlozi tužilje kojima pravda svoj postupak, iako je u suprotnosti sa tehnološkim postupkom proizvodnog ugostiteljstva koji joj je bio poznat, bez uticaja na zakonitost pobijanog rešenja. Ovo zbog toga što u postupku nije utvrđeno da li u postupanju tužilje postoje razlozi za isključenje krivice, kod svih okolnosti koje su dovele do povrede radne obaveze koja je tužilji stavljena na teret, niti je utvrđeno da li postoje razlozi koji ukazuju da tužilja nije bila u dovoljnoj meri svesna kakve posledice za njen radnopravni status može da izazove učinjena povreda radne discipline.

Kako je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje u pogledu navedenih okolnosti koje su od značaja za pravilnu odluku o tužbenom zahtevu nije potpuno utvrđeno, Vrhovni kasacioni sud je ukinuo obe nižestepene presude i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će postupiti po primedbama iz ovog rešenja i upotpuniti činjenično stanje, tako što će ispitati i pouzdano utvrditi da li je tužilja pogrešno smatrala da je preduzimanje radnje kojom je učinila povredu radne obaveze, zbog koje joj je otkazan ugovora o radu, bilo dopušteno kao i da li je pogrešno smatrala da preuzimanje sporne radnje neće dovesti do posledica za njen radnopravni status u vidu otkaza ugvoora o radu, nakon čega će, imajući u vidu i izostanak posledica u poslovanju tuženog zbog spornog postupka tužilje, pravilnom primenom materijalnog prava o tužbenom zahtevu doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Iz navedenih razloga, primenom člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić