У поступку није учињена битна повреда парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је била у радном односу код туженог по уговору о раду од 02.04.2015. године, на неодређено време на пословима главног кувара у Сектору за трговину и угоститељство.

Колективним уговором туженог у члану 6. став 1. и 2. је прописано као отказни разлог неблаговремено, немарно и несавесно извршавање радних обавеза, при чему се под неблаговременим извршењем радних обавеза сматра свако одступање од утврђених или уобичајених рокова за извршење радних обавеза, а немарно и несавесно извршавање радних обавеза је извршавање радних обавеза при чему запослени не поступа у складу са обавезама из описа послова свог радног места, не придржава се упутстава за рад у својој радној јединици (технолошког поступка, наредби, саопштења и слично), не показује уобичајену пажњу која се очекује од просечног запосленог и не понаша се као добар домаћин, иако је морао бити свестан штетних последица таквог понашања. Чланом 7. став 1. Колективног уговора прописано је да је непоштовање радне дисциплине понашање запосленог које му не омогућава да настави рад у предузећу, непоштовање правила понашања на раду и у вези са радом утврђених технолошким поступком, општим и другим актима друштва.

Несавесно и немарно извршавање радних обавеза, односно непоштовање радне дисциплине су као отказни разлог прописани и чланом 19. тач. 4. и 17. Уговора о раду закљученог између парничних странака.

Побијаним решењем од 06.05.2016. године отказан јој је уговор о раду због повреде радне обавезе и непоштовања радне дисциплине, у складу са чланом 179. ставом 2. тач. 1. и 5. и ставом 3. тачка 8. Закона о раду, члановима 6. ставовима 1. и 2. и чланом 7. ставом 1. Колективног уговора о утврђивању права, обавеза и одговорности запослених код туженог и чланом 19. тач. 4. и 17. Уговора о раду. Ово због тога што је 18.04.2016. године, за време рада у централној кухињи на аутобуској станици, у 8,46 часова, запосленом ББ дала фаширану шницлу у самој кухињи, а да претходно оброк није уписала у интерну књигу са тачним бројем порција и исти није предала на линију сервирања, на који начин је поступила супротно Технолошком поступку производног угоститељства – Сектора трговине и угоститељства, а што је утврђено од стране радника Сектора контроле истога дана.

Пре доношења побијаног решења тужиљи је достављено упозорење да су се стекли услови за престанак радног односа. Тужиља је свој поступак правдала тиме да је колеги ББ који је био гладан и радио цело јутро, а лошег је зравственог стања на његов захтев дала фаширану шницлу како му не би позлило и да сматра да је поступила исправно као човек и да није размишљала о повреди радне обавезе.

На овако утврђено чињенично стање, нижестепени судови су применом правила материјалног права из члана 179. став 2. тач. 1. и 5. и став 3. тачка 8. Закона о раду, одредби Колективног уговора и Уговора о раду, оценили да тужбени захтев за поништај решења о отказу уговора о раду и враћање тужиље на рад није основан. Према датим разлозима тужиља је за време рада у централној кухињи запосленом ББ дала фаширану шницлу, а да претходно оброк није уписала у интерну књигу и истим није задужила линију сервирања, при чему јој је било познато да је такво поступање супротно опису њеног посла и упутставу за рад њеној радној јединици (технолошком поступку производног угоститељства). Код чињенице да је тужиља била у обавези да се придржава технолошког поступка који јој је био познат нижестепени судови су оценили да су без утицаја на законитост побијаног решења разлози тужиље којима је правдала свој поступак, одосно да је на наведени начин поступила из колегијалних разлога како би помогла гладном колеги који није могао да користи паузу за топли оброк у одређено време.

По оцени Врховног касационог суда, становиште изражено у нижестепеним пресудама се не може прихватити као правилно, јер је због погрешне примене материјалног права, чињенично стање на коме су засноване нижестепене пресуде остало непотпуно утврђено.

Чланом 179. став 2. тач. 1. и 5. Закона о раду („Службени гласник РС бр. 24/05...75/14) прописано је да запосленом може бити отказан уговор о раду ако својом кривицом учини повреду радне обавезе и то: ако несавесно или немарно извршава радне обавезе и ако учини другу повреду радне обавезе утврђену општим актом, односно уговором о раду. Ставом 3. тачка 8. истог закона прописано је да послодавац може да откаже уговор о раду запосленом који не поштује радну дисциплину прописану актом послодавца, односно ако је његово понашање такво да не може да настави рад код послодавца.

Кривица запосленог код повреде радне обавезе је услов за могућност отказа уговора о раду запосленог. Кривица је психички однос учиниоца према повреди радне обавезе и њеним последицама, а терет доказивања да кривица у време учињене повреде радне обавезе није постојала пада на запосленог. Разлог за искључење кривице, је, између осталог, и стварна заблуда која постоји када је запослени учинио повреду радне обавезе, погрешно сматрајући да постоје околности према којима би, ако би оне стварно постојале, предузимање или непредузимање радње било допуштено.

Поштовање радне дисциплине подразумева обавезу запосленог да савесно и одговорно обавља послове на којима ради и да поштује организацију рада, што подразумева обавезу поштовања радног времена, затим савесно, одговорно и благовремено испуњавање обавеза свог радног места, као и одговарајуће понашање запосленог на раду и у вези са радом, према послодавцу и према осталим запосленима. За наступање последица непоштовања радне дисциплине, несавесног, незаконитог или неблаговременог испуњавања обавеза свог радног места, у виду отказа уговора о раду, потребна је свест запосленог о недисциплини.

У конкретном случају, тужиља је спорном приликом колеги ББ дала фаширану шницлу из колегијалних и хуманих разлога, јер је знала да је гладан, лошег здравственог стања и да због обавезе отпремања хране у један од објеката туженог неће моћи да користи паузу за топли оброк у за то одређено време. Притом је спорну радњу учинила у 8:46 часова, када спорни оброк није могла да упише у интерну књигу, јер по технолошком поступку то може да учини после 9:30 часова, што је она и учинила, односно тај оброк је касније „прошао“ кроз књиге и плаћен туженом, на који начин тужени није претрпео никакву штету.

Имајући у виду наведено, по оцени Врховног касационог суда, не може се прихватити као правилно становиште нижестепених судова да су разлози тужиље којима правда свој поступак, иако је у супротности са технолошким поступком производног угоститељства који јој је био познат, без утицаја на законитост побијаног решења. Ово због тога што у поступку није утврђено да ли у поступању тужиље постоје разлози за искључење кривице, код свих околности које су довеле до повреде радне обавезе која је тужиљи стављена на терет, нити је утврђено да ли постоје разлози који указују да тужиља није била у довољној мери свесна какве последице за њен радноправни статус може да изазове учињена повреда радне дисциплине.

Како је због погрешне примене материјалног права чињенично стање у погледу наведених околности које су од значаја за правилну одлуку о тужбеном захтеву није потпуно утврђено, Врховни касациони суд је укинуо обе нижестепене пресуде и предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење.

У поновном поступку, првостепени суд ће поступити по примедбама из овог решења и употпунити чињенично стање, тако што ће испитати и поуздано утврдити да ли је тужиља погрешно сматрала да је предузимање радње којом је учинила повреду радне обавезе, због које јој је отказан уговора о раду, било допуштено као и да ли је погрешно сматрала да преузимање спорне радње неће довести до последица за њен радноправни статус у виду отказа угвоора о раду, након чега ће, имајући у виду и изостанак последица у пословању туженог због спорног поступка тужиље, правилном применом материјалног права о тужбеном захтеву донети правилну и закониту одлуку.

Из наведених разлога, применом члана 416. став 2. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

Божидар Вујичић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић