Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1974/2023
01.02.2024. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Dragane Boljević, Radoslave Mađarov i Zorice Bulajić članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Milanović advokat iz ..., protiv tužene Ustanove studentskog standarda - Studentski centar u Novom Sadu, iz Novog Sada, koju zastupa Gordana Kovačević advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4894/22 od 01.02.2023. godine, u sednici održanoj dana 01.02.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4894/22 od 01.02.2023. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4894/22 od 01.02.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4894/22 od 01.02.2023. godine odbijena je žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2141/2021 od 29.09.2022.godine kojom je odbijen tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužilji za period od 01.04.2018.godine do 01.04.2021.godine na ime naknade troškova za ishranu u toku rada isplati iznos od 114.983,68 dinara i na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora iznos od 67.957,36 dinara u pojedinačnim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate i obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove postupka u iznosu od 70.500,00 idnara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o isplati na ime naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora. O ovom pravu tužilje sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, kod utvrđenja da je tužilja kao zaposlena kojoj se plata isplaćuje u visini vrednosti minimalne zarade u javnoj službi, kao korisnika budžetskih sredstava, ostvarila pravo na naknadu troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora po osnovu rada, primenom koeficijenta za obračun i isplatu plata u kojem je sadržan dodatak na ime tih naknada i sastavni je deo koeficijenta za svakog zaposlenog. Revizijom se neosnovano ukazuje na postojanje drugačije sudske prakse. Postojanje drugačije odluke ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav, jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Preuzmite dokument u PDF formatu