Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20) i našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, jer je činjenično stanje ono koje je utvrđeno u prvostepenom postupku. Suprotno tvrdnji revidenta revizijski sud smatra da je drugostepeni sud ocenio sve žalbene navode koji su od značaja za presuđenje ove parnice.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na neodređeno vreme na radnom mestu „...“ na osnovu ugovora o radu od ...2006. godine. Pobijenim rešenjem od ...2015. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu i člana 91. stav 1. tačka 12. Kolektivnog ugovora tuženog. Otkaznim rešenjem od ...2015. godine, stavljeno mu je na teret da je dana ....2015. godine vidno uznemiren ušao u kancelariju direktora PIOP-a, povišenim tonom se obraćao prisutnima i vređao generalnog direktora, pretio mu lišenjem života i tražio je da mu se pretnje prenesu. Pre donošenja rešenja tužiocu je dostavljeno pisano upozorenje od 25.05.2015. godine o razlozima za otkaz na koje se tužilac pismeno izjasnio negirajući povredu radne discipline koja mu se stavlja na teret. Utvrđeno je da je tužilac 15.05.2015. godine nakon što je u obračunskoj službi informisan o obračunu zarade i odbicima od zarade, vidno uznemiren ušao u kancelariju direktora PIOP-a BB u kojoj su bili prisutni direktor finansija VV i zaposleni GG i nakon dobijenog obrazloženja u vezi sa negativnom ocenom rada povišenim tonom se obratio prisutnima i vređao generalnog direktora tuženog, psovao, vikao i govorio da će generalnog direktora „ odrobijati“ tražeći da mu se prenesu preteće poruke nakon čega je uz psovke napustio kancelariju zalupivši vratima.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je tužbeni zahtev odbijen, jer su se u konkretnom slučaju stekli uslovi za otkaz ugovora o radu na inicijativu poslodavca zbog toga što je tužilac povredio radnu disciplinu tako što se nedolično ponašao prema ostalim zaposlenima i direktoru, pa je ispunjen uslov za otkaz ugovora o radu propisan Kolektivnim ugovorom tuženog.

Odredbom člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 24/05 ... 75/14) propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji nepoštuje radnu disciplinu propisanom aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Odredbom člana 91. stav 1. tačka 12. Kolektivnog ugovora tuženog broj 19 od 28.01.2015. godine propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako ne poštuje radnu disciplinu i to usled nedoličnog ponašanja prema ostalim zaposlenima i direktoru.

U konkretnom slučaju je utvrđeno da je tužilac iskazao ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca odnosno ponašanje suprotno ponašanju koje se očekuje od dobrog privrednika i koje poslodavac može da toleriše. Stoga su i po stanovištu Vrhovnog suda bili ispunjeni zakonski uslovi za otkaz ugovora o radu od strane poslodavca, jer tužilac nije poštovao radnu disciplinu iz člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu, u vezi člana 91. stav 1. tačka 12. Kolektivnog ugovora tuženog, a revizijom se neosnovano ističe pogrešna primena materijalnog prava.

Suprotno navodima revizije u konkretnom slučaju nije povređeno pravo tužioca na odbranu od otkaznog razloga dato materijalno-pravnim propisima jer je tužiocu stavljena na teret konkretna radnja kojom je povređena radna disciplina i navedeni su konkretni postupci tužioca iz kojih je utvrđeno da je njegovo ponašanje bilo takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca u smslu člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu. Pored toga, u postupku je utvrđeno da je tuženi tužioca pismeno upozorio na postojanje razloga za otkaz na koje upozorenje se tužilac izjasnio dopisom od 01.06.2015. godine, pa je suprotno navodima revizije tužiocu bilo omogućeno pravo na odbranu što je i svrha upozorenja.

Imajući u vidu da je tužiocu ugovor o radu zakonito otkazan neosnovan je njegov zahtev za reintegraciju u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Ostalim navodima revizije ponavljaju se žalbeni razlozi koji su bili predmet pravilne i potpune ocene drugostepenog suda i osporava utvrđeno činjenično stanje, što nije dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić