Против правноснажне другостепене пресуде, тужилац је благовремено изјавио ревизију, због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Врховни суд је испитао побијану пресуду на основу члана 408. Закона парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11...18/20) и нашао да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни суд пази по службеној дужности. Нема ни битне повреде из члана 374. став 1. у вези члана 8. ЗПП, јер је чињенично стање оно које је утврђено у првостепеном поступку. Супротно тврдњи ревидента ревизијски суд сматра да је другостепени суд оценио све жалбене наводе који су од значаја за пресуђење ове парнице.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је био запослен код туженог на неодређено време на радном месту „...“ на основу уговора о раду од ...2006. године. Побијеним решењем од ...2015. године, тужиоцу је отказан уговор о раду на основу члана 179. став 3. тачка 8. Закона о раду и члана 91. став 1. тачка 12. Колективног уговора туженог. Отказним решењем од ...2015. године, стављено му је на терет да је дана ....2015. године видно узнемирен ушао у канцеларију директора ПИОП-а, повишеним тоном се обраћао присутнима и вређао генералног директора, претио му лишењем живота и тражио је да му се претње пренесу. Пре доношења решења тужиоцу је достављено писано упозорење од 25.05.2015. године о разлозима за отказ на које се тужилац писмено изјаснио негирајући повреду радне дисциплине која му се ставља на терет. Утврђено је да је тужилац 15.05.2015. године након што је у обрачунској служби информисан о обрачуну зараде и одбицима од зараде, видно узнемирен ушао у канцеларију директора ПИОП-а ББ у којој су били присутни директор финансија ВВ и запослени ГГ и након добијеног образложења у вези са негативном оценом рада повишеним тоном се обратио присутнима и вређао генералног директора туженог, псовао, викао и говорио да ће генералног директора „ одробијати“ тражећи да му се пренесу претеће поруке након чега је уз псовке напустио канцеларију залупивши вратима.

Код овако утврђеног чињеничног стања правилно је примењено материјално право када је тужбени захтев одбијен, јер су се у конкретном случају стекли услови за отказ уговора о раду на иницијативу послодавца због тога што је тужилац повредио радну дисциплину тако што се недолично понашао према осталим запосленима и директору, па је испуњен услов за отказ уговора о раду прописан Колективним уговором туженог.

Одредбом члана 179. став 3. тачка 8. Закона о раду („Службени гласник Републике Србије“ број 24/05 ... 75/14) прописано је да послодавац може да откаже уговор о раду запосленом који непоштује радну дисциплину прописаном актом послодавца, односно ако је његово понашање такво да не може да настави рад код послодавца.

Одредбом члана 91. став 1. тачка 12. Колективног уговора туженог број 19 од 28.01.2015. године прописано је да послодавац може запосленом да откаже уговор о раду ако не поштује радну дисциплину и то услед недоличног понашања према осталим запосленима и директору.

У конкретном случају је утврђено да је тужилац исказао понашање такво да не може да настави рад код послодавца односно понашање супротно понашању које се очекује од доброг привредника и које послодавац може да толерише. Стога су и по становишту Врховног суда били испуњени законски услови за отказ уговора о раду од стране послодавца, јер тужилац није поштовао радну дисциплину из члана 179. став 3. тачка 8. Закона о раду, у вези члана 91. став 1. тачка 12. Колективног уговора туженог, а ревизијом се неосновано истиче погрешна примена материјалног права.

Супротно наводима ревизије у конкретном случају није повређено право тужиоца на одбрану од отказног разлога дато материјално-правним прописима јер је тужиоцу стављена на терет конкретна радња којом је повређена радна дисциплина и наведени су конкретни поступци тужиоца из којих је утврђено да је његово понашање било такво да не може да настави рад код послодавца у смслу члана 179. став 3. тачка 8. Закона о раду. Поред тога, у поступку је утврђено да је тужени тужиоца писмено упозорио на постојање разлога за отказ на које упозорење се тужилац изјаснио дописом од 01.06.2015. године, па је супротно наводима ревизије тужиоцу било омогућено право на одбрану што је и сврха упозорења.

Имајући у виду да је тужиоцу уговор о раду законито отказан неоснован је његов захтев за реинтеграцију у смислу члана 191. став 1. Закона о раду.

Осталим наводима ревизије понављају се жалбени разлози који су били предмет правилне и потпуне оцене другостепеног суда и оспорава утврђено чињенично стање, што није дозвољен ревизијски разлог у смислу члана 407. став 2. ЗПП.

На основу члана 414. став 1. ЗПП одлучено је као у изреци пресуде.

Председник већа - судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић