Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je zaposlena kod tuženog na radnom mestu „obračunski radnik“ u Službi za ekonomsko - finansijske i računovodstvene poslove, po ugovoru o radu od 15.11.2002. godine. Radna obaveza tužilje je bila da svakog meseca obračuna zarade i troškove prevoza za zaposlene koji su u prethodnom mesecu radili. Rešenjem tuženog od 02.12.2014. godine tužilji je otkazan ugovor o radu zbog povrede radne obaveze i radne discipline učinjene na taj način što je dana 26.08.2014. godine, u isplatnoj listi za septembar 2014. godine, za dve zaposlene radnice, koje su se nalazile na porodiljskom, odnosno produženom porodiljskom odsustvu, neovlašćeno potpisala i preuzela novčane iznose na ime troškova prevoza za dolazak i odlaska sa rada u iznosu od po 3.275,00 dinara. Preuzeti novac tužilja je ostavila na stolu u kancelariji do narednog dana, kada je konstatovala da je novac nestao, o čemu nije odmah obavestila svog neposrednog rukovodioca. Osporenom rešenju prethodillo je upozorenje o razlozima za otkaz ugovora o radu doneto 13.11.2014. godine, iste sadržine kao i ospreno rešenje. Tužilja se izjasnila na upozorenje, negirajući ga, uz navod da je reč o običnoj uobičajenoj grešci da se na isplatnoj listi za prevoz nalaze zaposleni koji su na odmorima i odsustvima, a da se greška otklanja tako što se novac obračunat ovim zaposlenima, podiže i isplaćuje licima koji nisu uneti na spisak, a rade i ostvaruju pravo na troškove prevoza i da je to „ustaljena praksa kod tuženog“. Nije poricala da je podigla i lično potpisala koverte u ime dve zaposlene, koje nisu imale pravo na naknadu troškova prevoza.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno je u pobijanim nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je odbijen tužbeni zahtev tužilje za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanje na rad.

Odredbom člana 179. stav 2. tačka 2. Zakona o radu, propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to ako zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenja. Radna obaveza tužilje, koja je obavljala poslove obračunskog radnika, sastojala u tome da obračunava zarade i druga primanja iz radnog odnos i da sačinjava isplatne liste za zaposlene kod tuženog koji ta primanja ostvaruju u periodu za koji se obračun vrši.

U konkretnom slučaju, utvrđeno je da je tužilja, obavljajući poslove svog radnog mesta, neopravdano i neovlašćena unela u spisak za isplatu troškova prevoza dve zaposlene radnice koje u spornom periodu nisu radile, da je u njihovo ime podigla novac i svojim imenom potpisala dve koverte sa novcem. Tužilja više godina obavlja administrativne i ekonomsko - finansijske poslove kod tuženog, tako da je znala, odnosno mogla znati da ovakvim postupanjem čini povredu radne obaveza. Suprotno revizijskim navodima, pogrešan način rada u finansijskoj službi kod tuženog i navodno loša praksa kod poslodavca, u konkretnim olkolnostima nije mogla da kod tužilje stvori zabludu o ispravnosti ovakvog postupanja i njeno ponašanje (činjenje) ne smatra se običnom greškom odnosno nepažnjom, koja bi je oslobodila od odgovornosti za teže povrede radnih obaveza, koje su joj stavljene na teret. Zbog toga je i po oceni revizijskog suda nastao otkazni razlog iz člana 179. stav 2. tačka 2. Zakona o radu, jer je tužilja svojom krivicom zloupotrebila položaj i prekoračila ovlašćenja. Osporeno rešenje je doneto u propisanoj proceduri, saglasno članu 180. Zakona o radu, jer je pre donošenja osporenog rešenja, tužilja upozorena o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, čime joj je omogućeno da se o njima izjasni i dato joj je pravo na odbranu.

Imajući u vidu da je tužilji zakonito prestao radni odnos, pravilno je, primenom člana 190. stav 1. Zakona o radu, odbijen njen zahtev za vraćanje na rad, budući da je reintegracija u radni odnos pravna posledica nezakonitog otkaza.

Kako se sadržinom revizijskih navoda ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost pobijane presude, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković