Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је запослена код туженог на радном месту „обрачунски радник“ у Служби за економско - финансијске и рачуноводствене послове, по уговору о раду од 15.11.2002. године. Радна обавеза тужиље је била да сваког месеца обрачуна зараде и трошкове превоза за запослене који су у претходном месецу радили. Решењем туженог од 02.12.2014. године тужиљи је отказан уговор о раду због повреде радне обавезе и радне дисциплине учињене на тај начин што је дана 26.08.2014. године, у исплатној листи за септембар 2014. године, за две запослене раднице, које су се налазиле на породиљском, односно продуженом породиљском одсуству, неовлашћено потписала и преузела новчане износе на име трошкова превоза за долазак и одласка са рада у износу од по 3.275,00 динара. Преузети новац тужиља је оставила на столу у канцеларији до наредног дана, када је констатовала да је новац нестао, о чему није одмах обавестила свог непосредног руководиоца. Оспореном решењу претходилло је упозорење о разлозима за отказ уговора о раду донето 13.11.2014. године, исте садржине као и оспрено решење. Тужиља се изјаснила на упозорење, негирајући га, уз навод да је реч о обичној уобичајеној грешци да се на исплатној листи за превоз налазе запослени који су на одморима и одсуствима, а да се грешка отклања тако што се новац обрачунат овим запосленима, подиже и исплаћује лицима који нису унети на списак, а раде и остварују право на трошкове превоза и да је то „устаљена пракса код туженог“. Није порицала да је подигла и лично потписала коверте у име две запослене, које нису имале право на накнаду трошкова превоза.

По оцени Врховног суда, правилно је у побијаним нижестепеним пресудама примењено материјално право када је одбијен тужбени захтев тужиље за поништај решења о отказу уговора о раду и враћање на рад.

Одредбом члана 179. став 2. тачка 2. Закона о раду, прописано је да послодавац може да откаже уговор запосленом који својом кривицом учини повреду радне обавезе, и то ако злоупотреби положај или прекорачи овлашћења. Радна обавеза тужиље, која је обављала послове обрачунског радника, састојала у томе да обрачунава зараде и друга примања из радног однос и да сачињава исплатне листе за запослене код туженог који та примања остварују у периоду за који се обрачун врши.

У конкретном случају, утврђено је да је тужиља, обављајући послове свог радног места, неоправдано и неовлашћена унела у списак за исплату трошкова превоза две запослене раднице које у спорном периоду нису радиле, да је у њихово име подигла новац и својим именом потписала две коверте са новцем. Тужиља више година обавља административне и економско - финансијске послове код туженог, тако да је знала, односно могла знати да оваквим поступањем чини повреду радне обавеза. Супротно ревизијским наводима, погрешан начин рада у финансијској служби код туженог и наводно лоша пракса код послодавца, у конкретним олколностима није могла да код тужиље створи заблуду о исправности оваквог поступања и њено понашање (чињење) не сматра се обичном грешком односно непажњом, која би је ослободила од одговорности за теже повреде радних обавеза, које су јој стављене на терет. Због тога је и по оцени ревизијског суда настао отказни разлог из члана 179. став 2. тачка 2. Закона о раду, јер је тужиља својом кривицом злоупотребила положај и прекорачила овлашћења. Оспорено решење је донето у прописаној процедури, сагласно члану 180. Закона о раду, јер је пре доношења оспореног решења, тужиља упозорена о постојању разлога за отказ уговора о раду, чиме јој је омогућено да се о њима изјасни и дато јој је право на одбрану.

Имајући у виду да је тужиљи законито престао радни однос, правилно је, применом члана 190. став 1. Закона о раду, одбијен њен захтев за враћање на рад, будући да је реинтеграција у радни однос правна последица незаконитог отказа.

Како се садржином ревизијских навода не доводи у сумњу законитост и правилност побијане пресуде, на основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа-судија

Јелица Бојанић Керкез,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић