.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2011/2022
17.05.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević i Nadežde Vidić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., protiv tužene „ZOPPAS INDUSTRIES SERB“ d.o.o. Kikinda, čiji je punomoćnik Vukica Midorović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2300/21 od 23.02.2022. godine, u sednici održanoj 17.05.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2300/21 od 23.02.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kikindi P1 133/20 od 23.07.2021. godine, stavom prvim izreke, poništeno je kao nezakonito rešenje tuženog broj .. od 26.09.2019. godine o korišćenju godišnjeg odmora za kalendarsku 2019. godinu. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca da mu tuženi ostavi 15 slobodnih dana koje je poništenim rešenjem ukinuo tužiocu, kao neiskorišćeni godišnji odmor ili da tužiocu naknadi zaradu kao štetu u neto iznosu od 96.500,00 dinara sa obaveznom uplatom poreza i doprinosa na navedeni iznos. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da je u periodu od 23.08.2019. godine do 09.10.2019. godine nad tužiocem kao uzbunjivačem od strane tuženog preduzeta štetna radnja, dovodeći tužioca u nepovoljniji položaj, time što mu je neobrazloženo, pod izvesnim izgovorima, bez pružanja rešenja onemogućeno reintegrisanje u radnu sredinu i povratak na radno mesto, pri čemu je jedan od načina bilo izdavanje osporenog rešenja, kao i da se zabrani dalje vršenje istovrsne štetne radnje, po pitanju uzbunjivanja prema tužiocu, te da sud obaveže tuženog da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete usled pretrpljenog duševnog bola zbog povrede prava ličnosti, dostojanstva, časti i ugleda i za pretrpljeni strah isplati iznos od 96.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate. Stavom četvrtim izreke, rešeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2300/21 od 23.02.2022. godine, ukinuta je prvostepena presuda u delu odluke kojom je odbijen tužbeni zahtev tužioca za uplatu poreza na iznos od 96.500,00 dinara i tužba u tom delu odbačena, dok su u preostalom delu žalbe stranaka u celosti odbijene i prvostepena presuda potvrđena.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 410. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 55/14), Vrhovni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Po članu 85. stav 6. ZPP stranku mora da zastupa advokat u postupku po vanrednim pravnim lekovima, izuzev ako je sama advokat. Dokaz o urednom zastupanju je punomoćje u pismenom obliku koje izdaje stranka punomoćniku, u smislu člana 90. istog Zakona, a punomoćnik je dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje (član 91. ZPP). Prema članu 410. stav 2. tačka 2. istog zakona, revizija nije dozvoljena ako nije izjavljena preko punomoćnika advokata, izuzev kada je stranka advokat.
U konkretnom slučaju, tužilac AA iz ..., koji nije advokat, lično je izjavio reviziju kao vanredni pravni lek, pa primenom člana 410. stav 2. tačka 2. ZPP, revizija tužioca nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
