.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2033/2016
22.02.2017. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Jasminke Stanojević i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Joksović, advokat u ..., protiv tuženog BB, iz ..., koga zastupa VV, diplomirani pravnik, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanje na rad, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 978/16 od 17.06.2016. godine, u sednici održanoj 22.02.2017. godine, doneo je
P R E S U D U
PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 978/16 od 17.06.2016. godine tako što se odbija žalba tuženog i potvrđuje presuda Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli P1 1575/13 od 19.11.2015. godine u stavu četvrtom i petom izreke, a zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka se odbija.
OBAVEZUJE SE tuženi da tužiocu na ime troškova revizijskog postupka isplati iznos od 33.000,00 dinara u roku od 8 dana.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli P1 1575/2013 od 19.11.2015. godine, stavom prvim izreke odbijen je prigovor tuženog o mesnoj nenadležnosti tog suda za postupanje u ovoj parnici. Drugim stavom izreke odbijen je predlog tuženog da se tužba tužioca u ovoj parnici odbaci u delu gde je tražio poništaj otkaza ugovora o radu. Trećim stavom izreke odbačena je tužba u delu tužbenog zahteva za raspoređivanje tužioca na poslove koji odgovaraju vrsti i stepenu stručne spreme. Četvrtim stavom izreke, tužbeni zahtev tužioca je usvojen i poništeno rešenje tuženog kojim je otkazan ugovor o radu tužiocu broj ... od 11.10.2013. godine i tuženi je obavezan da tužioca vrati na rad. Petim stavom izreke obavezan je tuženi da tužiocu nadoknadi troškove postupka u iznosu od 117.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do isplate, a u roku od 8 dana.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 978/16 od 17.06.2016. godine preinačena je prvostepena presuda u pobijanom usvajajućem delu tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu i da se tuženi obaveže da tužioca vrati na rad, kao i da mu naknadi troškove postupka. Tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 950,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.
U postupku donošenja pobijane presude nema bitne povrede iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede postupka zbog kojih se saglasno članu 407. stav 1. tačka 1. i 2. revizija može izjaviti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog počev od 22.01.2008. godine na radnom mestu prodavca. Aneksom broj 11 ugovora o radu od 03.06.2013. godine tužilac je raspoređen na poslove radnog mesta – samostalni referent za podršku poslovnim procesima, sa mestom rada u ..., a počev od 01.07.2013. godine. Zaključenje aneksa ugovora o radu i raspoređivanje na druge poslove izvršeno je zbog potrebe procesa i organizacije rada. Nakon raspoređivanja tužioca na ove poslove, na benzinskim pumpama tuženog, a saglasno prethodno usvojenim Izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog, na benzinskim pumpama, faktički nije bilo radnih mesta. Tužilac nakon raspoređivanja kod tuženog na rad u objektu u ..., kako je to određeno zaključenim aneksom ugovora o radu, nije imao poslova niti radnih zadataka, zbog čega je pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Somboru P1 1206/13 od 12.11.2013. godine, poništen aneks ugovora o radu od 03.06.2013. godine, a njegov tužbeni zahtev za vraćanje na radno mesto prodavca u ... je odbijen. Izmenom i dopunom Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova od 02.10.2013. godine, ukinuta je organizaciona jedinica u kojoj je bio raspoređen tužilac, kao i radno mesto samostalni referent, određen aneksom ugovora o radu. Dana 24.07.2013. godine doneta je odluka o pokretanju postupka rešavanja viška zaposlenih, a 23.09.2013. godine i odluka o donošenju programa rešavanja viška zaposlenih usled organizacionih promena kod tuženog. Rešenjem tuženog od 11.10.2013. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom usled organizacionih promena, te mu je radni odnos prestao sa 15.10.2013. godine.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca, poništio rešenje o otkazu ugovora o radu i obavezao tuženog da tužioca vrati na rad, ocenjujući da je to pravna posledica poništenog aneksa ugovora o radu pravnosnažnom presudom, te je vrednovanje prestanka potrebe za radom tužioca vršena sa stanovišta poslova na koje je tužilac nezakonito raspoređen.
Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužioca za poništaj osporenog rešenja i vraćanje na rad, ocenjujući da je kod tuženog došlo do organizacionih promena koje su dovele do ukidanja radnog mesta na kome je tužilac radio, te da tuženi nije imao mogućnosti da ga rasporedi na drugo radno mesto, niti da mu obezbedi neku od mera za zapošljavanje.
Navedeni zaključak drugostepenog suda zasniva se na pogrešnoj primeni materijalnog prava, kako se to osnovano ističe i u reviziji tužioca.
Prema odredbi člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05, 61/05) poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.
Tuženi je s pozivom na navedene zakonske odredbe, osporenim rešenjem tužiocu otkazao ugovor o radu, jer je nakon izvršenih organizacionih promena, utvrđeno da je prestala potreba za njegovim radom na poslovima samostalnog referenta. Na te poslove tužilac je raspoređen aneksom ugovora o radu koji je pravnosnažnom sudskom odlukom poništen, jer je utvrđeno da raspoređivanje tužioca na to radno mesto nije bilo u skladu sa zakonom. Iz tih razloga ni vrednovanje prestanka potrebe za radom tužioca vršeno sa stanovišta poslova na kojem je nezakonito premešten, a u postupku koji je prethodio donošenju osporenog rešenja, ne može biti zakonito, kako je to pravilno zaključio i prvostepeni sud. Činjenica da su i poslovi prodavca na benzinskoj pumpi, na kojima je tužilac radio pre nezakonitog raspoređivanja, ukinuti organizacionim promenama kod tuženog, ne može kovalidirati nezakonito ponašanje tuženog kao poslodavca koje je pretohodilo donošenju osporenog rešenja.
Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.
Tužiocu su dosuđeni i troškovi revizijskog postupka u visini sastava revizije od strane advokata prema važećoj Advokatskoj tarifi, a u skladu sa odredbama člana 153, 154. i 163. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Ljubica Milutinović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
