U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizjiski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužioci su bili zaposleni kod tuženog na neodređeno vreme. Tuženi je dana 06.12.2016. godine doneo odluku o pokretanju postupka za utvrđivanje prestanka potrebe za radom do 9 zaposlenih zbog ekonomskih i organizacionih promena. Istog dana donet je novi Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova, na koji je osnivač dao saglasnost 13.12.2016. godine. Dana 28.12.2016. godine tuženi je doneo Upustvo za primenu osnovnih kriterijuma, sa uputstvom za ocenu uspešnosti rada zaposlenog i obrascima za ocenjivanje i utvrđivanje konačne ocene, a dana 12.01.2017. godine direktor tuženog i predstavnici reprezentativnih sindikata zaključili su Sporazum o utvrđivanju kriterijuma za određivanje zaposlenih za čijim je radom prestala potreba. Ocenjivanje zaposlenih je izvršeno, ali ne po predviđenim kriterijumima. Tuženi je 16.01.2017. godine doneo rešenje o utvrđivanju broja zaposlenih za čijim radom je prestala potreba i istog dana doneta su i osporena rešenja o otkazu ugovora o radu tužiocima. Takođe, Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova od 06.12.2016. godine, nije stupio na snagu, jer nije objavljen u smislu odrebe člana 196. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su utvrdili da su tužbeni zahtevi tužilaca osnovani i da im je nezakonito prestao radni odnos, zbog nezakonito sprovedenog postupka utvrđivanja viška zaposlenih i donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu tužiocima po tom osnovu.

Prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano se u reviziji tuženog ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05..75/14) propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanje određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Odredbom člana 196. stav 1. Ustava Republike Srbije („Sl. glasnik RS“ br. 98/06), propisano je da se zakoni i svi drugi opšti akti objavljuju pre stupanja na snagu. Prema članu 28. Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta od 06.12.2016. godine, danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik iz 2015. godine, a prema članu 29. pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja na oglasnoj tabli preduzeća, a objaviće se po dobijanju saglasnosti od strane veća Gradske Opštine Mladenovac.

Za pravilnu primenu otkaznog razloga iz člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, potrebno je da je usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestala potreba za obavljanjem određenog posla, pa se ugovor o radu otkazuje zbog prestanka potrebe za obavljanjem posla koji je zaposleni obavljao u vreme otkaza. U konkretnom slučaju osnov prestanka radnog odnosa tužilaca je Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova od 06.12.2016. godine, koji je donet u cilju sprovođenja racionalizacije poslova kod tuženog i istim je smanjen broj izvršilaca na radnim mestima na kojima su radili tužioci i ukinuto radno mesto na kojem je radila tužilja GG, pa kako je utvrđeno da su tužioci među zaposlenima koji su višak, spornim rešenjima im je otkazan ugovor o radu. Međutim, pravilno su nižestepeni sudovi navedena rešenja poništili kao nezakonita. Naime, nezakonitost osporenih rešenja proizlazi iz činjenice da Pravilnik nije stupio na snagu, da tuženi nije primenio kriterijume iz Sporazuma prilikom ocenjivanja zaposlenih, da je spisak zaposlenih koji su proglašeni tehnološkim viškom sastavljen još u decembru 2016. godine, kao i da osporena rešenja ne sadrže konkretne razloge u čemu se sastoji racionalizacija poslova kod tuženog. Osporavanje navedenih činjenica revizijom u suprotnosti je sa članom 407. stav 3. ZPP.

Saglasno navedenom, kod nespornog utvrđenja da su tužiocima osporena rešenja o otkazu ugovora o radu kao tehnološkom višku doneta na osnovu Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog od 06.12.2016. godine, koji nije stupio na snagu (jer nije objavljen, u smislu navedenih odredaba Ustava Republike Srbije i Pravilnika) i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, čini osporena rešenja nezakonitim. S tim u vezi nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava. Pravilnom primenom člana 191. stav 1. Zakona o radu, odlučeno je i da tužioci budu vraćeni na rad.

Na osnovu odredbe člana 414. stav 1. i 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci, bez detaljnog obrazlaganja revizijske odluke, jer se u reviziji ponavljaju žalbeni razlozi, koje je drugostepeni sud pravilno cenio.

Primenom odredbe člana 165. ZPP, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka, jer po ovom pravnom leku u postupku nije uspeo.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić