Prvim stavom izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1004/21 od 12.03.2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 6/19 od 17.11.2020. godine, u drugom i trećem stavu izreke. Drugim stavom izreke odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio posebnu reviziju u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20) utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv drugostepene presude, kao o izuzetno dozvoljenoj.

Odredbom člana 404. stav 1. ZPP propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli posebna revizija, jer u konkretnom slučaju ne postoji nijedan od razloga navedenih u odredbi člana 404. stav 1. ZPP zbog kojih bi reviziju trebalo izuzetno dozvoliti. Nema razloga koji ukazuju na potrebu razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, u cilju ujednačavanja sudske prakse ili radi novog tumačenja prava, niti je tuženi o tome priložio odgovarajuće presude. Odluke nižestepenih sudova su u skladu sa ujednačenom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava u kojoj je raspravljano pitanje prava zaposlenog na isplatu minimalne zarade, tako da zarada koju zaposleni ostvaruje svojim radom ne može biti niža od minimalne zarade za standardni učinak i puno radno vreme, odnosno za vreme koje se izjednačava sa punim radnim vremenom. Vrhovni kasacioni sud ukazuje da je cilj isplate minimalne zarade da se obezbedi zaštita zaposlenih radi zadovoljavanja njihovih egzistencijalnih i socijalnih potreba, kao i potreba članova njihovih porodica, što je predviđeno i Konvencijom Međunarodne organizacije rada broj 131 o utvrđivanju minimalnih nadnica i Preporukom broj 136 o utvrđivanju minimalnih nadnica.

U skladu sa izloženim, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku sadržanu u prvom stavu izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ceni na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kojoj odredbi revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Shodno članu 191. ZPP postupak u ovoj parnici pokrenut je tužbom podnetom dana 03.01.2019. godine i po provedenom ekonomsko-finansijskom veštačenju tužbeni zahtev je preciziran podneskom od 12.10.2020. godine. Pobijana vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tuženog nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP doneta je odluka sadržana u drugom stavu izreke ovog rešenja.

Kako revizija tuženog nije usvojena, shodno članu 165. stav 1. ZPP kao neosnovan je odbijen njegov zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka.

Predsednik veća-sudija

Marina Milanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić