Protiv pravnosnažnog rešenja o troškovima postupka sadržanog u stavu drugom izreke presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, i to zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404 ZPP).

Primenom člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20) u vezi sa članom 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.

U konkretnom slučaju, tužilac je izjavio posebnu reviziju protiv drugostepene odluke kojom je preinačena prvostepena odluka o troškovima parničnog postupka i obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka. Rešenje kojim se odlučuje o zahtevu stranke za naknadu troškova postupka donosi se u svakom konkretnom slučaju na osnovu odredaba Zakona o parničnom postupku kojima su regulisana procesna pravila odlučivanja o zahtevima stranaka za naknadu troškova, pa kako ne postoji ni potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao novog tumačenja prava, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji. Pored toga bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, ne predstavljaju dozvoljeni razlog pobijanja posebnom revizijom.

Shodno iznetom, Vrhovni sud je primenom člana 404. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP, u imovinskopravnim sporovima dozvoljenost revizije zavisi od vrednosti predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude.

Prema članu 28. stav 1. istog zakona, ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima predviđenim ovim zakonom merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva, dok je stavom 2. propisano da kamata, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev.

U ovoj parnici tužilac je izjavio posebnu reviziju protiv drugostepene odluke kojom je preinačena prvostepena odluka o troškovima parničnog postupka i obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka. S obzirom da troškovi parničnog postupka ne čine glavni zahtev, oni ne mogu biti samostalni predmet pobijanja u reviziji, tako da revizija izjavljena protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno o troškovima postupka ne predstavlja rešenje protiv koga se revizija može izjaviti prema članu 420. ZPP, te je revizija nedozvoljena.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković