.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2129/2021
08.12.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Mirjane Andrijašević i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužilaca AA iz mesta ..., ..., BB iz ..., ... i VV iz ..., ..., čiji je zajednički punomoćnik Tanja Simonović, advokat iz ..., protiv tuženog „Trace Srbija“ AD Niš, čiji je punomoćnik Ana Mladenović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3413/2020 od 14.04.2021. godine, u sednici održanoj 08.12.2022. godine, doneo je
P R E S U D U
DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3413/2020 od 14.04.2021. godine.
PREINAČUJU SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž1 3413/2020 od 14.04.2021. godine i presuda Osnovnog suda u Vranju P1 849/18 od 23.09.2020. godine u delu stava prvog, drugog i četvrtog izreke, tako što se odbijaju, kao neosnovani zahtevi tužilaca i to AA za isplatu uvećane zarade po osnovu minulog rada za period od 07.01.2015. godine do 31.12.2017. godine u pojedinačnim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom, kako je navedeno u stavu prvom izreke prvostepene presude, BB za isplatu uvećane zarade po osnovu minulog rada za period od 06.01.2015. godine do 01.04.2018. godine u pojedinačnim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom kako je navedeno u stavu drugom izreke prvostepene presude i VV za isplatu uvećane zarade po osnovu minulog rada za period od 25.09.2015. godine do 31.03.2018. godine u pojedinačnim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom kako je navedeno u stavu četvrtom izreke prvostepene presude.
OBAVEZUJU SE tužioci da tuženom na ime troškova revizijskog postupka plate 12.000,00 dinara, u roku od osam dana od dana prijema presude.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P1 849/18 od 23.09.2020. godine, u stavu prvom izreke, obavezan je tuženi da tužiocu AA isplati naknadu, i to za prekovremeni rad za period od februara 2015. godine zaključno sa decembrom 2017. godine, za ostvarene sate noćnog rada za period od 06.01.2015. godine do 01.04.2018. godine, za ostvarene sate rada na dane državnog praznika za period od januara 2015. godine do 31.12.2017. godine, kao i za minuli rad za period od 07.01.2015. godine do 31.12.2017. godine, po svakom osnovu u iznosima utvrđenim u izreci sa zakonskom zateznom kamatom na svaki mesečni iznos od poslednjeg dana u mesecu za prethodnim mesec do isplate. U stavu drugom izreke obavezan je tuženi da tužiocu BB isplati naknadu za prekovremeni rad u periodu od 06.01.2015. godine do 01.04.2018. godine, za noćni rad za isti period, za rad na dane državnih praznika u istom periodu, naknadu štete za nekorišćeni godišnjeg odmora za 2016. / 2017. godinu, za minuli rad za period od 06.01.2015. godine do 01.04.2018. godine i naknadu za terenski rad za period od 11.04.2015. godine do 30.05.2018. godine, po svakom osnovu u iznosima navedenim u izreci sa zakonskom zateznom kamatom na svaki mesečni iznos od dospelosti do isplate. U stavu trećem izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca BB za isplatu naknade za prekovremeni rad, rad u dane državnog praznika i minuli rad za periode i u iznosima označenim u izreci. U stavu četvrtom izreke obavezan je tuženi da tužiocu VV na ime naknade za prekovremeni rad, noćni rad i rad na dane državnog praznika isplati određene novčane iznose u izreci sa zakonskom zateznom kamatom, kao i za minuli rad, sve za period od 25.09.2015. godine do 31.03.2018. godine, isplati iznose utvrđene u izreci sa zakonskom zateznom kamatom na svaki mesečni iznos navedenog perioda od dospelosti do isplate. U stavu petom izreke, obavezan je tuženi da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 320.318,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3413/2020 od 14.04.2021. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u usvajajućem delu koji se odnosi na isplatu naknade za prekovremeni i minuli rad.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio posebnu reviziju u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku, osporavajući deo koji se odnosi na isplatu uvećane zarade po osnovu minulog rada.
Tužioci su podneli odgovor na reviziju.
Vrhovni kasacioni sud je dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog smatrajući da je potrebno ujednačavanje sudske prakse u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20) u vezi prava zaposlenih kod tuženog na isplatu uvećane zarade po osnovu minulog rada, sa kojih razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme, po osnovu ugovora o radu od 07.01.2015. godine i to tužilac AA na poslovima vozača, tužilac BB na poslovima rukovaoca teških građevinskih mašina i tužilac VV na poslovima mašiniste. U periodu pre zasnivanja radnog odnosa kod tuženog, tužioci su bili u radnom odnosu kod Preduzeća za puteve „Vranje“ sa sedištem u Vranju do 06.01.2015. godine. Rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St 25/2012 od 29.03.2012. godine otvoren je stečajni postupak nad Preduzećem za puteve „Vranje“ sa sedištem u Vranju. U stečajnom postupku navedeno preduzeće je prodato tuženom, prema ugovoru o kupoprodaji od 23.12.2014. godine. Članom 8. ugovora predviđeno je da kupac kupovinom osnivačkih prava ne postaje pravni sledbenik navedenog preduzeća. Dana 05.01.2015. godine, kada je uplaćena kupoprodajna cena, stečajni sud je rešenjem St 25/2012 obustavio stečajni postupak nad stečajnim dužnikom, zbog prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica i postupak nastavio prema stečajnoj masi, radi namirenja stečajnih poverilaca. Rešenjem Agencije za privredne registre od 29.01.2015. godine usvojena je registraciona prijava promene podataka kod Preduzeća za puteve „Vranje“ u stečaju, sa sedištem u Vranju u pogledu promene naziva, pravne forme, poslovnog imena, osnivačkog akta, zakonskih zastupnika, promene članova, prokure i osnovnog kapitala, tako što je brisano Preduzeće za puteve „Vranje“ u stečaju sa sedištem u Vranju i upisano „TRACE PZP“ Vranje DOO Vranje. Dana 02.08.2018. godine izvršena je statusna promena pripajanja privrednih društava „TRACE PZP“ Vranje DOO Vranje i „TRACE PZP“ Niš AD Niš i promenjen je naziv privrednog društva u „TRACE SRBIJA“ AD Niš.
Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su usvojili zahteve tužilaca na ime uvećane zarade po osnovu minulog rada, jer su smatrali da treba primeniti član 37. stav 1. tačka 5. Posebnog kolektivnog ugovora za delatnost putne privrede („Službeni glasnik RS“, br. 3/15), jer ova norma tužiocima daje veća prava i u saglasnosti je sa članom 108. stav 1. tačka 4. Zakona o radu. Ovo iz razloga što je nakon prodaje stečajnog dužnika došlo do promene osnivača tog društva, jer je vlasnička i upravljačka prava stekao kupac (tuženi), ali je stečajni dužnik zadržao svoj pravni subjektivitet i status pravnog lica, da sledi da je ostvaren i kontinuitet u članstvu u Udruženju „PUTAR“ između PZP „Vranje“ AD kod koga su tužioci bili zaposleni i tuženog, kod koga su tužioci zasnovali radni odnos, te da sa ovih razloga tužiocima pripada pravo na uvećanu zaradu po osnovu minulog rada.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda osnovano se revizijom tuženog ukazuje da je stanovište nižestepenih sudova zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava.
Članom 1. Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS“, br. 104/09 i 99/11), propisano je da se tim zakonom uređuju uslovi i način pokretanja i sprovođenja stečaja nad pravnim licima. Članom 132. stav 1. istog zakona propisano je da po donošenja rešenju o bankrotstvu, stečajni upravnik započinje i sprovodi prodaju celokupne imovine ili dela imovine stečajnog dužnika. Članom 135. istog zakona, propisano je da predmet prodaje može biti stečajni dužnik, kao pravno lice uz saglasnost odbora poverilaca i uz prethodno obaveštenje razlučnih i založnih poverilaca u skladu sa članom 133. stav 2. tog zakona, dok je članom 136. stav 1. istog zakona propisano da posle prodaje stečajnog dužnika, kao prvnog lica, stečajni postupak se u odnosu na stečajnog dužnika obustavlja, a stavom 3. istog člana da novac dobijen prodajom stečajnog dužnika, kao i imovina stečajnog dužnika iz stava 2. ovog člana ulazi u stečajnu masu u odnosu na koju se stečajni postupak nastavlja.
Kada se imaju u vidu napred citirane odredbe Zakona o stečaju, to se suprotno zaključku nižestepenih sudova, u ovom slučaju ne primenjuje član 37. Posebnog kolektivnog ugovora za delatnost putne privrede, kao ni član 108. stav 1. tačka 4. Zakona o radu, već se primenjuju odredbe Zakona o stečaju, s obzirom na to da je posledica prodaje stečajnog dužnika, kao pravnog lica, ta da pravno lice koje je kupac nije pravni sledbenik stečajnog dužnika, što je utvrđeno i ugovorom o prodaji od 23.12.2014. godine (član 8.). Stoga i po oceni revizijskog suda tužioci ne mogu da zasnivaju svoj zahtev na odredbama Zakona o radu i Posebnog kolektivnog ugovora jer je stečajni dužnik kod koga su tužioci bili u radnom odnosu prodat kao pravno lice u stečaju. Iz ovih razloga tuženi svoj pravni subjektivitet ne izvodi iz pravnog subjektiviteta stečajnog dužnika, niti je svoj status stekao iz pravnog statusa ranijeg stečajnog dužnika, niti je nastao bilo kakvom statusnom promenom, tako da između subjekta u stečaju i subjekta koji je nastao kupovinom ne postoji kontinuitet u pogledu obaveze ispalate uvećane zarade po osnovu minulog rada.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Polazeći od uspeha u postupku po reviziji i zahteva tuženog, tužioci su obavezani da tuženom naknade troškove revizijskog postupka i to za sastav revizije od strane advokata u iznosu od 12.000,00 dinara, saglasno članu 153., 154. i 163. ZPP i Tarifi o nagradama i naknadama za rad advokata.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
