Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog, kao matičar u Mesnoj kancelariji u D., i povremeno odlazio u zgradu Opštine i u druge mesne kancelarije radi zamene odsutnih radnika. Knjiga državljana i matične knjige vode se u dva primerka, od kojih je jedan izvornik, koji se vodi ručno, pri čemu se podaci iz izvornika uzimaju kao tačni, a drugi primerak je u elektronskom obliku. U slučaju neslaganja u podacima uzimaju se kao tačni podaci iz izvornika, tako da izdata uverenja i izvodi u pogledu podataka moraju u potpunosti da se slažu sa podacima koji se nalaze u izvorniku. Ukoliko je bilo nekih promena (promena prezimena, sklapanje braka), koja promena je upisana u matičnu knjigu venčanih, a nije sprovedena u knjizi državljana, stranci ne može biti izdato uverenje o državljanstvu sa novim prezimenom, sve dok se takva promena ne upiše u knjigu državljana, gde mora biti naveden tačan osnov upisa. Tužilac je i pored ove činjenice izdavao uverenja o državljanstvu, čiji podaci nisu bili u saglasnosti sa podacima u knjizi državljana, odnosno u njenom izvorniku. Tužilac je tako postupio u slučaju izdavanja uverenja o državljanstvu za tri lica ženskog pola, koja su udajom promenila prezimena, a koja promena prezimena nije bila sprovedena u knjizi državljana. Tužilac je tim licima izdao uverenje o državljanstvu, iako prethodno nije bila sprovedena promena njihovih prezimena sa devojačkog na udato prezime, a koja prethodna promena u knjizi državljana je bila uslov za izdavanje uverenja sa prezimenom posle promene. Tužilac je 20.05.2010. godine, S.S., koja je pod tim prezimenom bila upisana u matičnu knjigu državljana, izdao uverenje o državljanstvu sa prezimenom J., 20.05.2010. godine, V.I., koja je pod tim prezimenom bila upisana u matičnu knjigu državljana, izdao uverenje o državljanstvu sa prezimenom T. i 14.06.2010. godine, M.V., izdao uverenje o državljanstvu sa prezimenom S., iako prethodno nije bila sprovedena promena prezimena u knjizi državljana. Tužilac je na osnovu ličnih karti sva tri navedena lica i uvida u knjigu venčanih utvrdio da su promenile prezime i u uverenju o državljanstvu uneo njihova nova prezimena, koja su tačna i koja odgovaraju njihovim prezimenima u njihovim ličnim kartama, ali ne odgovaraju njihovim prezimenima pod kojima su još uvek upisana u knjigu državljana. U takvim situacijama u radu matičara postojala je procedura koja je podrazumevala da matičar prvo sprovede izmenu, ukoliko je u mogućnosti kroz knjigu državljana, a ukoliko nije u mogućnosti da stranku uputi u matično mesto gde se nalaze knjige državljana, da bi se sprovela izmena, pa tek onda da se izda uverenje koje stranka traži, što tužilac u konkretnim slučajevima nije učinio, iako se radilo o iskusnom radniku koji je navedenu proceduru morao poznavati. Tužilac je imenovanim licima izdao uverenje o državljanstvu sa podacima koji nisu bili u saglasnosti sa podacima iz knjige državljana, što predstavlja i davanje netačnih podataka građanima iz knjige državljana. Dana 02.07.2010. godine, tužilac je izdao uverenje o državljanstvu za Z.S., sa pogrešnim datumom rođenja iste, jer je prilikom izdavanja uverenja koristio podatke iz računara, gde je unet pogrešan datum rođenja stranke, a da pritom nije vršio sravnjenje sa knjigom državljana. U disciplinskom postupku koji je pokrenut i vođen protiv tužioca, osporenim rešenjima tužiocu je izrečena mera prestanka radnog odnosa, zbog učinjenih težih povreda, radne obaveze i odbijen kao neosnovan njegov prigovor protiv prvostepenog rešenja.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je odbijen tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio poništaj osporenih rešenja kao nezakonitih, kao i da se vrati na rad.

Naime, po oceni ovoga suda, pravilan je zaključak da je tužilac prilikom izdavanja uverenja o državljanstvu upisanoj u knjizi državljana S.S. sa prezimenom J., V.I. sa prezimenom T. i M.V. sa prezimenom S., iskazao nemaran, neodgovoran i nesavestan odnos prema poslu koji je obavljao, tako što im je izdao uverenja sa podacima koji nisu bili saglasni podacima iz knjige državljana, što predstavlja i davanje netačnih podataka građanima iz knjige državljana, čime je učinio teže povrede radnih obaveza i dužnosti koje su bile propisane odredbama člana 59. stav 1. tačka 1. i 4. Zakonom o radnim odnosima u državnim organima („Sl. glasnik RS“, broj 48/91, 66/91, 44/98, 49/99, 34/01, 39/02, 49/05, 79/05 i 23/13-US).

Prema tome, nisu od uticaja na drugačiju odluku ovoga suda navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava, pa kako je revizija odbijena kao neosnovana, to nije neophodno da ovaj sud dalje detaljno obrazlaže ovu presudu, već se tužilac kao revident upućuje na obrazloženje pobijane presude, da se nepotrebno ne bi ponavljalo, u smislu odredbe člana 405. stav 2. ZPP.

U preostalom delu, revizijom se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što nije dozvoljen razlog za izjavljivanje revizije, na osnovu odredbe člana 398. stav 2. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 405. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.