Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је био у радном односу на неодређено време код туженог, као матичар у Месној канцеларији у Д., и повремено одлазио у зграду Општине и у друге месне канцеларије ради замене одсутних радника. Књига држављана и матичне књиге воде се у два примерка, од којих је један изворник, који се води ручно, при чему се подаци из изворника узимају као тачни, а други примерак је у електронском облику. У случају неслагања у подацима узимају се као тачни подаци из изворника, тако да издата уверења и изводи у погледу података морају у потпуности да се слажу са подацима који се налазе у изворнику. Уколико је било неких промена (промена презимена, склапање брака), која промена је уписана у матичну књигу венчаних, а није спроведена у књизи држављана, странци не може бити издато уверење о држављанству са новим презименом, све док се таква промена не упише у књигу држављана, где мора бити наведен тачан основ уписа. Тужилац је и поред ове чињенице издавао уверења о држављанству, чији подаци нису били у сагласности са подацима у књизи држављана, односно у њеном изворнику. Тужилац је тако поступио у случају издавања уверења о држављанству за три лица женског пола, која су удајом променила презимена, а која промена презимена није била спроведена у књизи држављана. Тужилац је тим лицима издао уверење о држављанству, иако претходно није била спроведена промена њихових презимена са девојачког на удато презиме, а која претходна промена у књизи држављана је била услов за издавање уверења са презименом после промене. Тужилац је 20.05.2010. године, С.С., која је под тим презименом била уписана у матичну књигу држављана, издао уверење о држављанству са презименом Ј., 20.05.2010. године, В.И., која је под тим презименом била уписана у матичну књигу држављана, издао уверење о држављанству са презименом Т. и 14.06.2010. године, М.В., издао уверење о држављанству са презименом С., иако претходно није била спроведена промена презимена у књизи држављана. Тужилац је на основу личних карти сва три наведена лица и увида у књигу венчаних утврдио да су промениле презиме и у уверењу о држављанству унео њихова нова презимена, која су тачна и која одговарају њиховим презименима у њиховим личним картама, али не одговарају њиховим презименима под којима су још увек уписана у књигу држављана. У таквим ситуацијама у раду матичара постојала је процедура која је подразумевала да матичар прво спроведе измену, уколико је у могућности кроз књигу држављана, а уколико није у могућности да странку упути у матично место где се налазе књиге држављана, да би се спровела измена, па тек онда да се изда уверење које странка тражи, што тужилац у конкретним случајевима није учинио, иако се радило о искусном раднику који је наведену процедуру морао познавати. Тужилац је именованим лицима издао уверење о држављанству са подацима који нису били у сагласности са подацима из књиге држављана, што представља и давање нетачних података грађанима из књиге држављана. Дана 02.07.2010. године, тужилац је издао уверење о држављанству за З.С., са погрешним датумом рођења исте, јер је приликом издавања уверења користио податке из рачунара, где је унет погрешан датум рођења странке, а да притом није вршио сравњење са књигом држављана. У дисциплинском поступку који је покренут и вођен против тужиоца, оспореним решењима тужиоцу је изречена мера престанка радног односа, због учињених тежих повреда, радне обавезе и одбијен као неоснован његов приговор против првостепеног решења.

Полазећи од утврђеног чињеничног стања, правилно је одбијен тужбени захтев тужиоца, којим је тражио поништај оспорених решења као незаконитих, као и да се врати на рад.

Наиме, по оцени овога суда, правилан је закључак да је тужилац приликом издавања уверења о држављанству уписаној у књизи држављана С.С. са презименом Ј., В.И. са презименом Т. и М.В. са презименом С., исказао немаран, неодговоран и несавестан однос према послу који је обављао, тако што им је издао уверења са подацима који нису били сагласни подацима из књиге држављана, што представља и давање нетачних података грађанима из књиге држављана, чиме је учинио теже повреде радних обавеза и дужности које су биле прописане одредбама члана 59. став 1. тачка 1. и 4. Законом о радним односима у државним органима („Сл. гласник РС“, број 48/91, 66/91, 44/98, 49/99, 34/01, 39/02, 49/05, 79/05 и 23/13-УС).

Према томе, нису од утицаја на другачију одлуку овога суда наводи ревизије о погрешној примени материјалног права, па како је ревизија одбијена као неоснована, то није неопходно да овај суд даље детаљно образлаже ову пресуду, већ се тужилац као ревидент упућује на образложење побијане пресуде, да се непотребно не би понављало, у смислу одредбе члана 405. став 2. ЗПП.

У преосталом делу, ревизијом се указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, што није дозвољен разлог за изјављивање ревизије, на основу одредбе члана 398. став 2. ЗПП.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 405. став 1. ЗПП, одлучио као у изреци.

Председник већа-судија

Миломир Николић,с.р.