Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20), pa je utvrdio da je revizija tužilje osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je sa tuženim zaključila ugovor o radu na određeno vreme u trajanju od tri meseca sa danom stupanja na rad ...2016. godine na poslovima ... Dana ...2017. godine tužilja je sa tuženim zaključila Aneks 2 ugovora o radu po osnovu koga je zasnovala radni odnos kod tuženog na određeno vreme u trajanju od jednog meseca zbog povećanja obima posla. Dana 14.04.2017. godine tužilja je sa tuženim zaključila i Aneks 2 ugovora o radu na određeno vreme u trajanju od dva meseca zbog povećanog obima posla. Po isteku i ovog Aneksa, tužilja je sa tuženim dana ...2017. godine zaključila i Aneks 3 ugovora o radu na određeno vreme, u trajanju od tri meseca. U toku trajanja Aneksa 3 ugovora o radu tužena je zbog trudnoće otvorila bolovanje. Tužilja je od ...2017. godine bila na bolovanju – više nije dolazila na rad. Aneksom 4 ugovora o radu od ...2017. godine izmenjen je član 3. stav 2. ugovora o radu i ugovoreno da tužilja zasniva radni odnos na određeno vreme do isteka korišćenja prava na odsustvo na osnovu člana 187. stav 2. Zakona o radu. Počev od 26.12.2017. godine pa do 14.04.2018. godine, tužilja je bila na porodiljskom odsustvu, a potom od 15.04.2018. do 25.12.2018. godine i na odsustvu sa rada radi nege deteta. Rešenjem tuženog od 16.01.2018. godine određeno je da je tužilja dužna da se javi na rad dana 26.12.2018. godine. Počev od 26.12.2018. do 31.12.2018. godine i od 01.01.2019. do 09.01.2019. godine tužilja je bila privremeno sprečena za rad zbog nege deteta, a od 10.01.2019. godine je takođe bila privremeno sprečena za rad zbog bolesti. Tužilji je otkazan ugovor o radu sa danom 09.01.2019. godine primenom odredbe člana 175. stav 1. tačka 1. Zakona o radu, zbog isteka roka na koji je zasnovan. Tužilja tvrdi da je rešenje nezakonito jer uživa posebnu zaštitu od otkaza ugovora o radu i smatra da su se stekli uslovi iz člana 37. Zakona o radu za prerastanje radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme budući da je radila kod tuženog duže od 24 meseca.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, nižestepeni sudovi polaze od odredbi člana 37, člana 175. stav 1. tačka 1. i člana 180. Zakona o radu. Prema članu 137. citiranog zakona propisano je da ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme, a stavom 3. naznačenog člana predviđeno je da period kraći od 30 dana ne smatra se prekidom perioda iz stava 2. naznačenog člana koji reguliše da radni odnos sa istim zaposlenim se zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida, ali koji ne može biti duži od 24 meseca. Prema članu 187. Zakona o radu propisano je da za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu (stav 1). Zaposlenom iz stava 1. ovog člana rok za koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme produžava se do isteka korišćenja prava na odsustvo (stav 2). Rešenje o otkazu ugovora o radu ništavo je ako je na dan donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu poslodavcu bilo poznato postojanje okolnosti iz stava 1. tog člana i ako zaposleni u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa obavesti poslodavca o postojanju okolnosti iz stava 1. ovog člana i o tome dostavi odgovarajuću potvrdu ovlašćenog lekara ili drugog nadležnog organa.

Tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog neprekidno u trajanju dužem od 24 meseca, budući da je radni odnos zasnovala 14.12.2016. godine, a da joj je radni odnos prestao otkazom ugovora o radu dana 19.01.2018. godine. Međutim, u konkretnom slučaju naznačena okolnost nije dovoljna da ovako zasnovan radni odnos na određeno vreme preraste u radni odnos na neodređeno vreme. Ovo je iz razloga što vreme provedeno na odsustvu za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta se ne računa u vreme potrebno za preobražaj odnosa. U tom periodu tužilja je u smislu odredbe člana 187. Zakona o radu uživala posebnu zaštitu od otkaza ugovora o radu, zbog čega tuženi nije mogao da donese rešenje o otkazu ugovora o radu pre isteka roka na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta. U protivnom takav otkazni akt bi bio ništav. Shodno tome, tužbeni zahtev tužilje je odbijen kao neosnovan.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ovakav stav nižestepenih sudova se ne može prihvatiti kao pravilan. Nižestepeni sudovi su pošli od pogrešne primene materijalnog prava što je za posledicu imalo i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.

Tužilja je zasnovala radni odnos dana ...2016. godine, nakon toga zaključena su i tri aneksa o radu. Prema Aneksu 3 ugovora o radu tužilja je primljena u radni odnos kod tuženog na određeno vreme u trajanju od tri meseca počev od 14.06.2017. godine. Taj aneks ugovora je izmenjen Aneksom 4 ugovora od 14.09.2017. godine u članu 3. stav 2. gde je konstatovano da tužilja zasniva radni odnos na određeno vreme do isteka korišćenja prava na odsustvo iz člana 187. stav 2. Zakona o radu. Po Aneksu 3 ugovora tužilja je bila na radu kod tuženog počev od 14.06.2017. do 03.07.2017. godine (znači nije istekao rok od tri meseca na koji period je primljena na rad) jer je otišla na trudničko bolovanje. Zbog porodiljskog bolovanja i nege deteta tužilja je bila na bolovanju sve do 26.12.2018. godine kada je trebala da se javi na rad. Tuženi je rešenjem od 16.01.2018. godine odredio da se tužilja javi na rad 26.12.2018. godine.

Prema članu 187. stav 2. Zakona o radu propisano je da se zaposlenom iz stava 1. ovog člana rok za koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme produžava do isteka korišćenja prava na odsustvo. Tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog po Aneksu 3 ugovora zaključenog dana 14.06.2017. godine i bila je primljena na rad na određeno vreme do tri meseca. Međutim, ista je bila na radu do 03.07.2017. godine kada je otišla na trudničko bolovanje na šta je imala pravo shodno odredbi člana 187. stav 1. Zakona o radu. Znači, po tom ugovoru tužilja nije provela u radnom odnosu tri meseca već manje od mesec dana. Shodno citiranom članu 187. stav 2. Zakona o radu, nakon isteka bolovanja zbog posebne nege deteta tužilja je mogla da nastavi sa radom kod tuženog do isteka korišćenja prava na odsustvo. Tačno je da je tužilja sa tuženim zaključila i Aneks 4 ugovora 14.09.2017. godine kojim je izmenjen član 3. stav 2. Aneksa 3 ugovora o radu i ugovoreno da tužilja zasniva radni odnos do isteka korišćenja prava na odsustvo po članu 182. Zakona o radu. Međutim, Aneks 4 ugovora je zaključen nakon što je tužilja stekla pravo na bolovanje koje joj propisuje član 187. Zakona o radu. Tužilja je tužbom postavila dva tužbena zahteva. Prvi tužbeni zahtev odnosi se na poništaj rešenja o otkazu broj ... od ...2019. godine, a drugi zahtev se odnosi na utvrđenje da je zasnovala radni odnos na neodređeno vreme počev od 24.12.2018. godine. U cilju pravilnog odlučivanja o ovako postavljenom tužbenom zahtevu – posebno tužbenom zahtevu pod stavom 1. izreke, nižestepeni sudovi nisu utvrđivali i ocenili okolnosti da li je tužilja nakon 26.12.2018. godine kada je bila pozvana da se javi na rad, opravdano bila na bolovanju radi posebne nege deteta sve do 09.01.2019. godine. Osim toga, ako je tužilja po Aneksu 3 ugovora bila primljena na određeno vreme na rad u trajanju od tri meseca, pa je taj rad trajao od 14.06.2017. do 03.07.2017. godine kada je otišla na trudničko bolovanje, da li je ista mogla da nastavi sa radom, tj. da li se njoj zasnovani radni odnos na određeno vreme produžava do isteka korišćenja prava na odsustvo, tj. do prestanka potrebe za bolovanjem zbog posebne nege deteta. Odlaskom na bolovanje tužilja je stekla pravo iz člana 187. stav 2. Zakona o radu pa kasnije zaključen Aneksa 4 ugovora o radu ne može menjati ustanovljeni zakonski režim. Rok za koji je ugovorom zasnovan radni odnos na određeno vreme produžava se do isteka korišćenja prava na odsustvo. Te činjenice u toku postupka nisu utvrđene, a od njih zavisi i pravilnost donošenja odluke o tužbenom zahtevu tužilje.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će imati u vidu primedbe Vrhovnog kasacionog suda, po istim postupiti, pravilno i potpuno utvrditi činjenično stanje i doneće zakonitu odluku.

Imajući u vidu napred izneto, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić