Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2246/2020
24.11.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Enike Veg, advokat iz ..., protiv tuženog NTC- NIS „Naftagas“ DOO Novi Sad, koga zastupa Branislav Grujić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanju na rad, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2113/19 od 09.03.2020. godine, u sednici održanoj 24.11.2021. godine, doneo je
P R E S U D U
PREINAČUJU SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2113/19 od 09.03.2020. godine i presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1144/17 od 07.03.2019. godine, tako što se ODBIJA kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu od 28.03.2017. godine sa pripadajućim aneksima i obaveže tuženi da je vrati na rad na poslove koji odgovaraju vrsti i stepenu njene stručne spreme i radnom iskustvu i da je prijavi kod nadležnih fondova na obavezno socijalno osiguranje, kao i zahtev za naknadu troškova parničnog postupka.
OBAVEZUJE SE tužilja da tuženom naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 5.000,00 dinara u roku od osam dana od dana prijema otpravka ove presude.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1144/17 od 07.03.2019. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev i poništeno rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu od 28.03.2017. godine sa pripadajućim aneksima i obavezan tuženi da tužilju vrati na rad na poslove koji odgovaraju vrsti i stepenu njene stručne spreme i radnom iskustvu i da je prijavi kod nadležnih fondova na obavezno socijalno osiguranje. Obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 133.500,00 dinara sa zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužilju vrati na rad počev od dana prestanka radnog odnosa kao i zahtev za isplatu zatezne kamate na dosuđeni iznos naknade troškova postupka za period od dana presuđenja do izvršnosti presude.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2113/19 od 09.03.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u usvajajućem delu. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme na osnovu ugovora o radu od 30.04.2002. godine po kome je obavljala poslove ... u ... . Zatim je po osnovu ugovora o radu od 01.06.2006. godine obavljala poslove ..., dok je aneksom broj 2 ugovora o radu od 10.11.2010. godine obavljala poslove ... za ... . Tužilja je po osnovu zaključenog ugovora o radu od 01.06.2012. godine obavljala poslove ... ... . Tužilji je tuženi polovinom 2013. godine ponudio sporazumni prestanak radnog odnosa ali budući da je bila u teškoj materijalnoj situaciji molila je rukovodioca HP sektora da ne dođe do prestanka radnog odnosa već da će pristati da obavlja bilo koje druge poslove. Rukovodilac sektora joj je izašao u susret, pa je tužilji ponuđen aneks ugovora o radu za obavljanje poslova radnog mesta ... u ... sa mestom rada u ... koji aneks je tužilja potpisala i pristala da obavlja poslove kod tuženog na radnom mestu koje je bilo udaljeno više od 50 kilometara od mesta sa koga se premešta. Aneksom ugovora o radu od 01.06.2012. godine tužilja je premeštena na poslove ... za ... Odeljenje za ... Direkcija ... sa mestom rada u .... Tužilja i tuženi su 01.04.2016. godine zaključili ugovor o radu prečišćen tekst radi obavljanja istih poslova. Sadržina navedenih ugovora o radu i njihovih aneksa kao i opis poslova tužilje detaljno je opisan u nižestepenim presudama. Tužilji je 30.03.2017. godine uručeno rešenje o otkazu ugovora o radu od 28.03.2017. godine zbog prestanka potrebe za njenim radom usled organizacionih promena. U obrazloženju pobijanog rešenja navedeno je da su izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog od 20.03.2017. godine ukinuti poslovi koje je obavljala tužilja odnosno ukinuto čitavo odeljenje za ... u kome je tužilja radila i svi zaposleni u tom odeljenju su dobili otkaz kao tehnološki višak. Svemu navedenom je prethodila odluka o rešavanju viška zaposlenih usled organizacionih promena kod tuženog od 10.03.2017. godine kojom je utvrđeno ukidanje organizacione jedinice u kojoj je bilo tužiljino radno mesto. U periodu od 05.01.2015. godine do prestanka radnog odnosa na navedenom radnom mestu tužilja od tuženog nije dobijala radne zadatke kao i ostali zaposleni koji su radili na navedenom radnom mestu. Tuženi je tužilji u više navrata nudio sporazumni prestanak radnog odnosa na šta tužilja nije pristala. Između ostalog tužilji je nuđeno da za tuženog radi preko lizing agencije za ... u ... ali je u trenutku njenog pristanka radno mesto već bilo popunjeno. Prema pregledu radnih pozicija tuženog na dan 20.03.2017. godine u ... je postojalo jedno slobodno radno mesto ... za ... SSS, stepen IV, radno iskustvo od jedne godine, zahtevana škola hemijskotehnološka, posebni uslovi povećan rizik SAP broj ... . Tužilja je ispunjavala uslove za navedeno radno mesto na koje bi pristala da bude raspoređena iako je na udaljenosti većoj od 50 kilometara od mesta tadašnjeg rada tužilje, ali joj tuženi nije ponudio premeštaj na to radno mesto. Sadržina Pravilnika o sistematizaciji i organizaciji poslova tuženog od 12.01.2012. godine kao i njegove izmene i dopune detaljno su opisane u nižestepenim presudama.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su, zaključujući da tuženi nije preduzeo sve mere radi raspoređivanja tužilje na druge poslove jer joj nije ponudio slobodno radno mesto u ..., usvojili tužbeni zahtev, poništili rešenje o otkazu i obavezali tuženog na reintegraciju tužilje.
Osnovano se u reviziji ukazuje da su nižestepene presude donete uz pogrešnu primenu materijalnog prava.
Prema članu 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Obaveze poslodavca u slučaju postojanja viška zaposlenih propisane su članom 155. istog zakona po kome je poslodavac u obavezi da preduzme neku od mera predviđenu ovim članom radi sprečavanja otkaza ugovora o radu i to premeštaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikacija ili dokvalifikacija, nepuno radno vreme ali ne kraće od polovine punog radnog vremena i druge mere a u cilju zaštite socijalno- ekonomskog položaja zaposlenog.
U ovom slučaju kod tuženog poslodavca je došlo do organizacionih promena zbog čega je tuženi doneo odluku o ukidanju pojedinih poslova u okviru Odeljenja za ... u kome je radila tužilja, odnosno ukinuto je čitavo Odeljenje. Kako je ukidanjem celog Odeljenja ukinuto radno mesto tužilje, kao i radna mesta svih zaposlenih koji su radili u navedenoj jedinici, tužilji je zakonito otkazan ugovor o radu jer prema broju zaposlenih oglašenih za tehnološki višak nije bilo osnova za donošenje Programa rešavanja viška zaposlenih niti za propisivanje kriterijuma radi izbora lica koja će biti oglašena viškom. Tuženi nije mogao, kako se to osnovano u reviziji ukazuje, da tužilju rasporedi na upražnjeno radno mesto u ... . Na tom radnom mestu tuženi je imao potreban broj izvršilaca (šest) iako je Pravilnikom o sistematizaciji za to radno mesto predviđeno sedam izvršilaca. Kod nesporne činjenice da je tuženi ukinuo radno mesto 11.05.2017. godine i smanjio broj izvršilaca na šest na tom radnom mestu, u takvoj situaciji, raspoređivanje tužilje na navedeno radno mesto i donošenje rešenja o otkazu ugovora o radu po osnovu tzv. tehnološkog viška u roku od dva meseca od raspoređivanja, predstavljalo bi zloupotrebu prava od strane tuženog.
S obzirom da osporena odluka o otkazu ugovora o radu tužilji doneta u pravilno sprovedenoj proceduri zakonita, nižestepene presude su preinačene i tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan.
Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić