Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је изјавио ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност побијане пресуде у смислу члана 408. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да је ревизија основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је била у радном односу код туженог на неодређено време на основу уговора о раду од 30.04.2002. године по коме је обављала послове ... у ... . Затим је по основу уговора о раду од 01.06.2006. године обављала послове ..., док је анексом број 2 уговора о раду од 10.11.2010. године обављала послове ... за ... . Тужиља је по основу закљученог уговора о раду од 01.06.2012. године обављала послове ... ... . Тужиљи је тужени половином 2013. године понудио споразумни престанак радног односа али будући да је била у тешкој материјалној ситуацији молила је руководиоца ХП сектора да не дође до престанка радног односа већ да ће пристати да обавља било које друге послове. Руководилац сектора јој је изашао у сусрет, па је тужиљи понуђен анекс уговора о раду за обављање послова радног места ... у ... са местом рада у ... који анекс је тужиља потписала и пристала да обавља послове код туженог на радном месту које је било удаљено више од 50 километара од места са кога се премешта. Анексом уговора о раду од 01.06.2012. године тужиља је премештена на послове ... за ... Одељење за ... Дирекција ... са местом рада у .... Тужиља и тужени су 01.04.2016. године закључили уговор о раду пречишћен текст ради обављања истих послова. Садржина наведених уговора о раду и њихових анекса као и опис послова тужиље детаљно је описан у нижестепеним пресудама. Тужиљи је 30.03.2017. године уручено решење о отказу уговора о раду од 28.03.2017. године због престанка потребе за њеним радом услед организационих промена. У образложењу побијаног решења наведено је да су изменама и допунама Правилника о организацији и систематизацији послова код туженог од 20.03.2017. године укинути послови које је обављала тужиља односно укинуто читаво одељење за ... у коме је тужиља радила и сви запослени у том одељењу су добили отказ као технолошки вишак. Свему наведеном је претходила одлука о решавању вишка запослених услед организационих промена код туженог од 10.03.2017. године којом је утврђено укидање организационе јединице у којој је било тужиљино радно место. У периоду од 05.01.2015. године до престанка радног односа на наведеном радном месту тужиља од туженог није добијала радне задатке као и остали запослени који су радили на наведеном радном месту. Тужени је тужиљи у више наврата нудио споразумни престанак радног односа на шта тужиља није пристала. Између осталог тужиљи је нуђено да за туженог ради преко лизинг агенције за ... у ... али је у тренутку њеног пристанка радно место већ било попуњено. Према прегледу радних позиција туженог на дан 20.03.2017. године у ... је постојало једно слободно радно место ... за ... ССС, степен IV, радно искуство од једне године, захтевана школа хемијскотехнолошка, посебни услови повећан ризик САП број ... . Тужиља је испуњавала услове за наведено радно место на које би пристала да буде распоређена иако је на удаљености већој од 50 километара од места тадашњег рада тужиље, али јој тужени није понудио премештај на то радно место. Садржина Правилника о систематизацији и организацији послова туженог од 12.01.2012. године као и његове измене и допуне детаљно су описане у нижестепеним пресудама.

Код овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су, закључујући да тужени није предузео све мере ради распоређивања тужиље на друге послове јер јој није понудио слободно радно место у ..., усвојили тужбени захтев, поништили решење о отказу и обавезали туженог на реинтеграцију тужиље.

Основано се у ревизији указује да су нижестепене пресуде донете уз погрешну примену материјалног права.

Према члану 179. став 5. тачка 1. Закона о раду запосленом може да престане радни однос ако за то постоји оправдан разлог који се односи на потребе послодавца и то ако услед технолошких, економских или организационих промена престане потреба за обављањем одређеног посла или дође до смањења обима посла. Обавезе послодавца у случају постојања вишка запослених прописане су чланом 155. истог закона по коме је послодавац у обавези да предузме неку од мера предвиђену овим чланом ради спречавања отказа уговора о раду и то премештај на друге послове, рад код другог послодавца, преквалификација или доквалификација, непуно радно време али не краће од половине пуног радног времена и друге мере а у циљу заштите социјално- економског положаја запосленог.

У овом случају код туженог послодавца је дошло до организационих промена због чега је тужени донео одлуку о укидању појединих послова у оквиру Одељења за ... у коме је радила тужиља, односно укинуто је читаво Одељење. Како је укидањем целог Одељења укинуто радно место тужиље, као и радна места свих запослених који су радили у наведеној јединици, тужиљи је законито отказан уговор о раду јер према броју запослених оглашених за технолошки вишак није било основа за доношење Програма решавања вишка запослених нити за прописивање критеријума ради избора лица која ће бити оглашена вишком. Тужени није могао, како се то основано у ревизији указује, да тужиљу распореди на упражњено радно место у ... . На том радном месту тужени је имао потребан број извршилаца (шест) иако је Правилником о систематизацији за то радно место предвиђено седам извршилаца. Код неспорне чињенице да је тужени укинуо радно место 11.05.2017. године и смањио број извршилаца на шест на том радном месту, у таквој ситуацији, распоређивање тужиље на наведено радно место и доношење решења о отказу уговора о раду по основу тзв. технолошког вишка у року од два месеца од распоређивања, представљало би злоупотребу права од стране туженог.

С обзиром да оспорена одлука о отказу уговора о раду тужиљи донета у правилно спроведеној процедури законита, нижестепене пресуде су преиначене и тужбени захтев одбијен као неоснован.

Тужени је успео у поступку по ревизији па му на основу чланова 153. став 1, 154. и 165. став 2. ЗПП припадају тражени трошкови на име судске таксе за ревизију у износу од 5.000,00 динара према важећој ТТ.

На основу члана 416. став 1. ЗПП одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић