.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2281/2021
07.10.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula, Branke Dražić, Danijele Nikolić i Marine Milanović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Enisa Gacić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo unutrašnjih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, radi isplate otpremnine, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2532/20 od 30.09.2020. godine, u sednici veća održanoj 07.10.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2532/20 od 30.09.2020. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2532/20 od 30.09.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 645/19 od 10.06.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je negiranjem prava i neisplatama otpremnine licima zaposlenim u MUP-u RS, sa teritorije AP Kosovo i Metohija, koja su stekla pravo na penziju u skladu sa Uredbom za ostvarivanje prava na posebnu penziju zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova na teritoriji AP Kosovo i Metohija, kao i tužiocu, došlo do nepravilnog i nezakonitog rada MUP RS kao državnog organa. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade štete na ime neisplaćene otpremnine zbog odlaska u penziju, usled nepravilnog i nezakonitog rada državnog organa, isplati iznos u visini šest prosečnih mesečnih plata ostvarenih za poslednjih šest meseci rada kod tužene u ukupnom iznosu od 413.135,38 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.02.2014. godine pa do konačne isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je eventualni tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime neisplaćene otpremnine zbog odlaska u penziju, isplati iznos u visini šest prosečnih mesečnih plata ostvarenih za poslednjih šest meseci rada kod tužene u ukupnom iznosu od 413.135,38 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.02.2014. godine pa do isplate i stavom četvrtim izreke obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 6.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2532/20 od 30.09.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda i odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio posebnu reviziju u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Polazeći od razloga zbog kojih je tužilac izjavio reviziju, Vrhovni kasacioni sud je najpre razmotrio da li reviziju treba izuzetno dozvoliti u smislu odredaba člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13- US i 55/14) – u daljem tekstu: ZPP.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli posebna revizija, jer u konkretnom slučaju ne postoji nijedan od razloga navedenih u odredbi člana 404. stav 1. ZPP zbog kojih bi reviziju trebalo izuzetno dozvoliti. Naime, nema razloga koji ukazuju na potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, u cilju ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, niti je tužilac o tome priložio odgovarajuće presude. Odluke nižestepenih sudova zasnovane su na ujednačenoj sudskoj praksi u pogledu roka zastarelosti novčanog potraživanja iz radnog odnosa iz odredbe člana 196. Zakona o radu, kao i instituta prekida zastaralosti uređenog odredbama čl. 387. i 388. Zakona o obligacionim odnosima. Sudska odluka koja je uz reviziju priložena ne ukazuje na različitu sudsku praksu.
Sledom navedenog, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio posebnu reviziju, pa je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljnost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovom sporu podneta je 01.03.2019. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tužioca nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Katarina Manojlović Andrić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
