.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 2281/2021
07.10.2021. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Катарине Манојловић Андрић, председника већа, Гордане Џакула, Бранке Дражић, Данијеле Николић и Марине Милановић, чланова већа, у парници из радног односа тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Ениса Гацић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије - Министарство унутрашњих послова, коју заступа Државно правобранилаштво, ради исплате отпремнине, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 2532/20 од 30.09.2020. године, у седници већа одржаној 07.10.2021. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ посебна ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 2532/20 од 30.09.2020. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 2532/20 од 30.09.2020. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Првог основног суда у Београду П1 645/19 од 10.06.2020. године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се утврди да је негирањем права и неисплатама отпремнине лицима запосленим у МУП-у РС, са територије АП Косово и Метохија, која су стекла право на пензију у складу са Уредбом за остваривање права на посебну пензију запослених у Министарству унутрашњих послова на територији АП Косово и Метохија, као и тужиоцу, дошло до неправилног и незаконитог рада МУП РС као државног органа. Ставом другим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужена да му на име накнаде штете на име неисплаћене отпремнине због одласка у пензију, услед неправилног и незаконитог рада државног органа, исплати износ у висини шест просечних месечних плата остварених за последњих шест месеци рада код тужене у укупном износу од 413.135,38 динара, са законском затезном каматом почев од 01.02.2014. године па до коначне исплате. Ставом трећим изреке, одбијен је евентуални тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужена да му на име неисплаћене отпремнине због одласка у пензију, исплати износ у висини шест просечних месечних плата остварених за последњих шест месеци рада код тужене у укупном износу од 413.135,38 динара, са законском затезном каматом почев од 01.02.2014. године па до исплате и ставом четвртим изреке обавезан је тужилац да туженој накнади трошкове парничног поступка у укупном износу од 6.000,00 динара.
Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 2532/20 од 30.09.2020. године, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена првостепена пресуда и одбијен је као неоснован захтев тужиоца за накнаду трошкова другостепеног поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио посебну ревизију у смислу члана 404. Закона о парничном поступку.
Полазећи од разлога због којих је тужилац изјавио ревизију, Врховни касациони суд је најпре размотрио да ли ревизију треба изузетно дозволити у смислу одредаба члана 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 49/13-УС, 74/13- УС и 55/14) – у даљем тексту: ЗПП.
Према одредби члана 404. став 1. ЗПП, ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).
Врховни касациони суд је нашао да нису испуњени услови да се дозволи посебна ревизија, јер у конкретном случају не постоји ниједан од разлога наведених у одредби члана 404. став 1. ЗПП због којих би ревизију требало изузетно дозволити. Наиме, нема разлога који указују на потребу разматрања правних питања од општег интереса или правних питања у интересу равноправности грађана, у циљу уједначавања судске праксе или новог тумачења права, нити је тужилац о томе приложио одговарајуће пресуде. Одлуке нижестепених судова засноване су на уједначеној судској пракси у погледу рока застарелости новчаног потраживања из радног односа из одредбе члана 196. Закона о раду, као и института прекида застаралости уређеног одредбама чл. 387. и 388. Закона о облигационим односима. Судска одлука која је уз ревизију приложена не указује на различиту судску праксу.
Следом наведеног, на основу члана 404. став 2. ЗПП, Врховни касациони суд није дозволио посебну ревизију, па је одлучио као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је утврдио да ревизија није дозвољена.
Према члану 441. ЗПП, ревизија је увек дозвољена у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Уколико се тужбени захтев односи на потраживање у новцу у радном спору, дозвољеност ревизије се оцењује на основу члана 403. став 3. ЗПП, према коме ревизија није дозвољена ако вредност предмета спора побијaног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.
Тужба у овом спору поднета је 01.03.2019. године, а побијaни део правноснажне пресуде очигледно не прелази динарску противвредност износа од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, па ревизија тужиоца није дозвољена.
На основу члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа – судија
Катарина Манојловић Андрић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
