Rev2 2282/2023 3.5.5; 3.5.16.2

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2282/2023
28.11.2023. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Jasmine Simović i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Krajnović advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Predrag Vasović advokat iz ..., radi utvrđenja i uplate doprinosa iz obaveznog socijalnog osiguranja, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1623/22 od 02.02.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 28.11.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1623/22 od 02.02.2023. godine i presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 169/20 od 06.12.2021. godine i predmet VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 169/20 od 06.12.2021. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je tužilac zasnovao radni odnos sa tuženom na neodređeno vreme na poslovima ... obezbeđenja, pod istim uslovima kao i ostali zaposleni, počev od 01.09.2010. godine što je tužena dužna da prizna i trpi. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da u ime i za račun tužioca uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, doprinose za zdrvstveno osiguranje i doprinose osiguranja za slučaj nezaposlenosti Nacionalnoj službi za zapošljavanje, za period od 01.09.2010. godine do 28.02.2013. godine, na osnovicu zarade od 48.000,00 dinara mesečno. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da naknadi tužiocu troškove postupka u ukupnom iznosu od 339.400,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1623/22 od 02.02.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 169/20 od 06.12.2021. godine. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tužioca i tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. i člana 441. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija tužene osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Označenje tužene kao fizičkog lica, nakon prestanka rada njene preduzetničke radnje (agencije) i njenog brisanja iz registra privrednih subjekata, ne predstavlja subjektivno preinačenje tužbe u smislu člana 201. ZPP za koje je potreban pristanak novog tuženog, zbog čega nisu osnovani navodi revidenta o bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. tog zakona učinjenoj u drugostepenom postupku.

Tužilac je podnetom tužbom tražio da se utvrdi da je 01.09.2010. godine zasnovao radni odnos na neodređeno vreme u preduzetničkoj agenciji tužene, u kojoj je radio do 28.02.2013. godine, i da se obaveže tužena da za označeni period uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

Nižestepeni sudovi su primenom člana 32. Zakona o radu usvojili tužbeni zahtev i utvrdili da je tužilac zasnovao radni odnos na neodređeno vreme 01.09.2010. godine. Po stanovištu sudova, tužilac je označenog dana stupio na rad u preduzetničku agenciju tužene bez zakuljčenog ugovora o radu, zbog čega je nastupila pravna fikcija da je tog dana zasnovao radni odnos na neodređeno vreme, predviđena navedenom zakonskom odredbom. Zato je primenom članova 2. i 31. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje tužena obavezana i na uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i doprinosa za osiguranje za slučaj nezaposlenosti, za period u kojem je tužilac radio - od 01.09.2010. godine do 28.02.2013. godine.

Po stanovištu Vrhovnog suda, u ovom sporu je pogrešno primenjeno materijalno pravo, o čemu revizijski sud vodi računa po službenoj dužnosti, usled čega činjenično stanje nije u potpunosti utvrđeno.

Odredbom člana 195. Zakona o radu, u tekstu važećem do stupanja na snagu novela tog zakona - 29.07.2014. godine, bilo je propisano da protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član, ako ga zapoleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom u roku od 90 dana od dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava.

Rok propisan navedenom odredbom je prekluzivni rok materijalnog prava i njegovo propuštanje dovodi do gubitka prava na sudsku zaštitu i odbacivanja tužbe. O njemu sud vodi računa po službenoj dužnosti. Pravilo da se tužba u radnom sporu podnosi u roku od 90 dana primenjuje se i u radnom sporu za utvrđenje postojanja radnog odnosa. Zbog toga je pogrešan stav izražen u rešenju Višeg suda u Beogradu od 23.01.2015. godine, donetom u ovom postupku, da tužba za utvrđenje radnog odnosa nije vezana za rok. Rok za podnošenje tužbe računa se od dana dostavljanja rešenja, ako je pravo zaposlenog povređeno odlukom poslodavca, a od dana saznanja za povredu ako je pravo povređeno faktičkom radnjom.

U konkretnom slučaju, ne postoji odluka kojom je povređeno tužiočevo pravo zbog čega se rok za podnošenje tužbe za utvrđenje postojanja radnog odnosa mora računati od dana kada je tužilac saznao da mu je povređeno pravo. S obzirom da nižestepeni sudovi nisu primenili član 195. stav 2. Zakona o radu, izostalo je utvrđenje činjenice saznanja tužioca za povredu prava, bitne za ocenu blagovremenosti njegove tužbe i održanje prekluzivnog roka iz navedene zakonske odredbe.

Iz tih razloga nižestepene presude su ukinute i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovljenom suđenju prvostepeni sud će utvrditi kada je tužilac saznao za povredu svog prava i u zavisnosti od toga oceniti blagovremenost tužbe podnete 10.06.2014. godine, a o osnovanosti tužbenog zahteva odlučiti samo ako je tužba podneta u roku iz člana 195. stav 2. Zakona o radu važećeg u vreme njenog podnošenja.

Sledstveno izloženom, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković