Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена је благовремено изјавила ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Тужилац је поднео одговор на ревизију.

Одлучујући о изјављеној ревизији, на основу члана 408. и члана 441. ЗПП, Врховни суд је нашао да је ревизија тужене основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Означење тужене као физичког лица, након престанка рада њене предузетничке радње (агенције) и њеног брисања из регистра привредних субјеката, не представља субјективно преиначење тужбе у смислу члана 201. ЗПП за које је потребан пристанак новог туженог, због чега нису основани наводи ревидента о битној повреди одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. тог закона учињеној у другостепеном поступку.

Тужилац је поднетом тужбом тражио да се утврди да је 01.09.2010. године засновао радни однос на неодређено време у предузетничкој агенцији тужене, у којој је радио до 28.02.2013. године, и да се обавеже тужена да за означени период уплати доприносе за обавезно социјално осигурање и осигурање за случај незапослености.

Нижестепени судови су применом члана 32. Закона о раду усвојили тужбени захтев и утврдили да је тужилац засновао радни однос на неодређено време 01.09.2010. године. По становишту судова, тужилац је означеног дана ступио на рад у предузетничку агенцију тужене без закуљченог уговора о раду, због чега је наступила правна фикција да је тог дана засновао радни однос на неодређено време, предвиђена наведеном законском одредбом. Зато је применом чланова 2. и 31. Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање тужена обавезана и на уплату доприноса за обавезно социјално осигурање и доприноса за осигурање за случај незапослености, за период у којем је тужилац радио - од 01.09.2010. године до 28.02.2013. године.

По становишту Врховног суда, у овом спору је погрешно примењено материјално право, о чему ревизијски суд води рачуна по службеној дужности, услед чега чињенично стање није у потпуности утврђено.

Одредбом члана 195. Закона о раду, у тексту важећем до ступања на снагу новела тог закона - 29.07.2014. године, било је прописано да против решења којим је повређено право запосленог или кад је запослени сазнао за повреду права, запослени, односно представник синдиката чији је запослени члан, ако га заполени овласти, може да покрене спор пред надлежним судом у року од 90 дана од достављања решења, односно сазнања за повреду права.

Рок прописан наведеном одредбом је преклузивни рок материјалног права и његово пропуштање доводи до губитка права на судску заштиту и одбацивања тужбе. О њему суд води рачуна по службеној дужности. Правило да се тужба у радном спору подноси у року од 90 дана примењује се и у радном спору за утврђење постојања радног односа. Због тога је погрешан став изражен у решењу Вишег суда у Београду од 23.01.2015. године, донетом у овом поступку, да тужба за утврђење радног односа није везана за рок. Рок за подношење тужбе рачуна се од дана достављања решења, ако је право запосленог повређено одлуком послодавца, а од дана сазнања за повреду ако је право повређено фактичком радњом.

У конкретном случају, не постоји одлука којом је повређено тужиочево право због чега се рок за подношење тужбе за утврђење постојања радног односа мора рачунати од дана када је тужилац сазнао да му је повређено право. С обзиром да нижестепени судови нису применили члан 195. став 2. Закона о раду, изостало је утврђење чињенице сазнања тужиоца за повреду права, битне за оцену благовремености његове тужбе и одржање преклузивног рока из наведене законске одредбе.

Из тих разлога нижестепене пресуде су укинуте и предмет враћен првостепеном суду на поновно суђење.

У поновљеном суђењу првостепени суд ће утврдити када је тужилац сазнао за повреду свог права и у зависности од тога оценити благовременост тужбе поднете 10.06.2014. године, а о основаности тужбеног захтева одлучити само ако је тужба поднета у року из члана 195. став 2. Закона о раду важећег у време њеног подношења.

Следствено изложеном, на основу члана 416. став 2. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић