Međutim, za sada se ne mogu prihvatiti razlozi drugostepenog suda u primeni materijalnog prava.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom od strane prvostepenog suda, tužilac je bio u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog, na poslovima konduktera. Rešenjem br .. od 21.08.2017. godine tuženi je tužiocu otkazao ugovor o radu sa aneksima, te mu je radni onos prestao danom dostavljanja rešenja, zbog povrede radne obaveze u smislu člana 179. stav 2. tačka 1. i 5. Zakona o radu. Na teret tužioca je stavljeno da je dana 12.05.2017. godine krajnje nesavesno i nemarno obavljao poslove konduktera na vozu broj .. na relaciji ... – ... – ..., tako što nije izdao karte svim putnicama, pa je prilikom kontrole, koja je od ovlašćenih lica tuženog vršena na relaciji od stanice ... do stanice ..., zatečeno 11 putnika bez vozne karte od 13 putnika. Pregled i izdavanje voznih karata za 11 putnika tužilac je počeo tek po ulasku kontrole. Utvrđeno je da jedna putnica imala nevažeću kartu koja je izdata prethodnog dana i da je 5 izdatih voznih karata tužilac pogrešno popunio. Time je tužilac po razlozima osporenog rešenja prekršio odredbe člana 44. Uputstva o postupcima pri prevozu putnika – uputstvo 161 („Službeni glasnik Želenice Srbije“ broj 67/16). U pogledu tih radnji, prvostepeni sud je zaključio da nije dokazano da je povredu radne obaveze koja mu se stavlja na teret tužilac učinio svojom krivicom, da navedeni propusti tužioca nisu skrivljeni, imajući u vidu okolnosti i vremenski interval vršenja kontrole, kao i frekventnost i broj putnika u konkretnom slučaju. Ovaj zaključak revident osporava na način da ponavlja od nižestepenih sudova već utvrđene radnje, odnosno propuste tužioca i ističe da tužilac nije ni pokušao da postupa u skladu sa svojom obavezom, i da drugi kondukter, koji je bio zadužen za prvo deo voza u istim okolnostima nije imao propuste. Međutim, na taj način tuženi nije doveo u pitanje pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, a ni zaključka nižestepenih sudova o okolnostima u kojima je došlo do odstupanja tužioca od propisanih pravila postupanja. Iz utvrđenih okolnosti proizlazi za pravilan zaključak nižestepenih sudova o odsustvu krivice tužioca, kao bitnog elementa za postojanje povrede radne obaveze zbog koje se tužiocu može izreći mera prestanka radnog odnosa.

Međutim, u odnosu na drugi propust koji je osporenim rešenjem tužiocu stavljen na teret, da po dolasku voza u stajalište ... tužilac nije izašao iz voza na peron, čime je onemogućeno međusobno sporazumevanje voznog i vozopratnog osoblja (kondukter i mašinovođa) za bezbedan polazak voza, drugostepeni sud nije primenio materijalno pravo.

Prema utvrđenju prvostepenog suda, tužilac po dolasku voza u stajalište ... nije izašao iz voza na peron. Članom 18. signalnog pravilnika zajednice Jugoslovenskih železnica za JŽ br 310/95 koji važi od 01.11.1996. godine propisano je da kod vozova opremljenih uređajima za centralno rukovanje, vratima kojim rukuje mašinovođa, prvi kondukter mora proveriti da li svi ostali kondukteri daju signalni znak 77 „spreman za polazak“, a zatim ga i sam daje mašinovođi i otpravniku vozova. Osporenim rešenjem navodi se da je takvim ponašanjem na radu svojom krivicom tužilac učinio povrede radne obaveze iz tačke 12. alineje 1. i 5. ugovora o radu od 12.06.2003. godine sa aneksima od 1. do 28. Iz upozorenja ... od 15.06.2017. godine prvostepeni sud je utvrdio da je u istom tuženi upozorio tužioca na postojanje razloga za otkaz zbog nesavesnog i nemarnog obavljanja poslova konduktera i time što nije išao iz voza na peron u stajalištu ... . Kako drugostepeni sud nije primenio materijalno pravo od značaja za valjanost osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu sa razloga što tužilac nije izašao iz voza na peron, niti je ocenio pravilnost i potpunost utvrđenog činjeničnog stanja u vezi s tim, to se ne može proveriti pravilnost odluke o poništaju rešenja o otkazu ugovora o radu s obzirom na ovo nečinjenje tužioca.

To je razlog zbog koga je presuda drugostepenog suda ukinuta i predmet vraćen tom sudu na ponovno suđenje, primenom odredbe člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić