.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2415/2015
11.02.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca B.P. iz sela P., čiji je punomoćnik N.A., advokat iz V.H., protiv tuženih: Ustanove Sportski centar K. iz V.H. i Opštine V.H., čiji je zajednički punomoćnik D.S., advokat iz V.H., radi poništaja odluke i rešenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1299/15 od 04.09.2015. godine, u sednici održanoj 11.02.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1299/15 od 04.09.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P1 4/14 od 24.04.2015. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se poništi odluka Upravnog odbora USC K. iz V.H. od 26.11.2009. godine, o izboru i predlogu za imenovanje B.Đ. za direktora USC K. V.H., kao i rešenja Opštine V.H. od 04.12.2009. godine o imenovanju B.Đ. za direktora USC K. V.H., na mandatni period od 4 godine, te da se naloži tuženoj Opštini V.H. da u roku od 8 dana od pravnosnažnosti presude u Službenom glasniku Grada V. objavi poništaj rešenja, kao i zahtev za naknadu troškova postupka, kao neosnovan. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženima naknadi troškove postupka od 223.275,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1299/15 od 04.09.2015. godine, žalba tužioca je odbijena, kao neosnovana, a prvostepena presuda potvrđena.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari, radi poništaja odluke o izboru i rešenja o imenovanju direktora tuženog USC K. iz V.H., podneta je 02.10.2012. godine, a vrednost predmeta spora označena je u tužbi iznosom od 1.000,00 dinara. Pravnosnažna presuda doneta je 04.09.2015. godine.
U parnicama iz radnih odnosa, saglasno članu 441.ZPP, dozvoljenost revizije ograničena je na sporove o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Spor koji je nastao povodom izbora direktora, imao bi radno pravni karakter, ako su odluke o izboru i imenovanju, na koje se odnosi tužbeni zahtev, u vezi sa radno-pravnim statusom stranke u sudskom postupku (tužioca), kao učesnika tog izbornog postupka. Ukoliko predmet pravne zaštite u radnom sporu nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, u pogledu prava na reviziju, primenjuju se odredbe o dozvoljenosti revizije iz člana 403. ZPP.
Imajući ovo u vidu, kao i da se tužbom traži poništaj odluka o izboru i imenovanju direktora, pri čemu tužilac nije bio učesnik tog izbornog postupka, odnosno nije ni podneo prijavu na konkurs za izbor direktora, to pobijane odluke tuženih ne utiču na njegov radno pravni status, odnosno ni na eventualno zasnivanje ni na prestanak radnog odnosa, pa se u konkretnom slučaju ne radi o radnom sporu u smislu član 441. ZPP, u kome je revizija uvek dozvoljena, a dozvoljenost revizije se ima ceniti primenom člana 403. ZPP.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP (izmenjenog odredbom člana 13. Zakona o izmenama i dopunama ZPP - “Sl.glasnik RS“ broj 55/14, koji se primenjuje i reguliše dozvoljenost revizije u svim sporovima koji nisu pravnosnažno rešeni do 31.5.2014. godine, odnosno do dana stupanja na snagu ovog zakona), propisano je da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju ne radi o parnici iz radnog spora u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), a da vrednost predmeta spora označena u tužbi ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je, primenom člana 403. stav 3. ZPP, revizija tužioca nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
