.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 2415/2015
11.02.2016. година
Београд
Врховни касациони суд у већу састављеном од судија: Весне Поповић, председника већа, Лидије Ђукић и Божидара Вујичића, чланова већа, у правној ствари тужиоца Б.П. из села П., чији је пуномоћник Н.А., адвокат из В.Х., против тужених: Установе Спортски центар К. из В.Х. и Општине В.Х., чији је заједнички пуномоћник Д.С., адвокат из В.Х., ради поништаја одлуке и решења, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 1299/15 од 04.09.2015. године, у седници одржаној 11.02.2016. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж1 1299/15 од 04.09.2015. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Врању П1 4/14 од 24.04.2015. године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев којим је тужилац тражио да се поништи одлука Управног одбора УСЦ К. из В.Х. од 26.11.2009. године, о избору и предлогу за именовање Б.Ђ. за директора УСЦ К. В.Х., као и решења Општине В.Х. од 04.12.2009. године о именовању Б.Ђ. за директора УСЦ К. В.Х., на мандатни период од 4 године, те да се наложи туженој Општини В.Х. да у року од 8 дана од правноснажности пресуде у Службеном гласнику Града В. објави поништај решења, као и захтев за накнаду трошкова поступка, као неоснован. Ставом другим изреке обавезан је тужилац да туженима накнади трошкове поступка од 223.275,00 динара.
Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 1299/15 од 04.09.2015. године, жалба тужиоца је одбијена, као неоснована, а првостепена пресуда потврђена.
Против правноснажне пресуде донесене у другом степену тужилац је изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права.
Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“ број 72/11 и 55/14), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Тужба у овој правној ствари, ради поништаја одлуке о избору и решења о именовању директора туженог УСЦ К. из В.Х., поднета је 02.10.2012. године, а вредност предмета спора означена је у тужби износом од 1.000,00 динара. Правноснажна пресуда донета је 04.09.2015. године.
У парницама из радних односа, сагласно члану 441.ЗПП, дозвољеност ревизије ограничена је на спорове о заснивању, постојању и престанку радног односа. Спор који је настао поводом избора директора, имао би радно правни карактер, ако су одлуке о избору и именовању, на које се односи тужбени захтев, у вези са радно-правним статусом странке у судском поступку (тужиоца), као учесника тог изборног поступка. Уколико предмет правне заштите у радном спору није заснивање, постојање или престанак радног односа, у погледу права на ревизију, примењују се одредбе о дозвољености ревизије из члана 403. ЗПП.
Имајући ово у виду, као и да се тужбом тражи поништај одлука о избору и именовању директора, при чему тужилац није био учесник тог изборног поступка, односно није ни поднео пријаву на конкурс за избор директора, то побијане одлуке тужених не утичу на његов радно правни статус, односно ни на евентуално заснивање ни на престанак радног односа, па се у конкретном случају не ради о радном спору у смислу члан 441. ЗПП, у коме је ревизија увек дозвољена, а дозвољеност ревизије се има ценити применом члана 403. ЗПП.
Одредбом члана 403. став 3. ЗПП (измењеног одредбом члана 13. Закона о изменама и допунама ЗПП - “Сл.гласник РС“ број 55/14, који се примењује и регулише дозвољеност ревизије у свим споровима који нису правноснажно решени до 31.5.2014. године, односно до дана ступања на снагу овог закона), прописано је да је ревизија дозвољена у свим поступцима у којима вредност предмета спора побијеног дела прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Имајући у виду да се у конкретном случају не ради о парници из радног спора у смислу члана 441. Закона о парничном поступку (код којих је ревизија увек дозвољена), а да вредност предмета спора означена у тужби не прелази динарску противвредност 40.000 евра, то је, применом члана 403. став 3. ЗПП, ревизија тужиоца недозвољена.
На основу члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.
Председник већа – судија
Весна Поповић,с.р.
