Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 242/2022
10.02.2022. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Dragane Boljević i Gordane Džakula, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Igor Stanković, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Leskovca, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Leskovca, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Gž1 41/21 od 12.10.2021. godine, u sednici veća održanoj 10.02.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Gž1 41/21 od 12.10.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P1 12/21 od 04.03.2021. godine, stavom pravim izreke usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da plati tužilji naknadu troškova za prevoz za dolazak i odlazak sa posla, za period od 01.01.2017. godine do 24.02.2017. godine, i to za januar iznos od 1.404,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.03.2017. godine do isplate i za februar isti iznos za zakonskom zateznom kamatom od 01.04.2017. godine do isplate. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da isplati tužilji na ime troškova parničnog postupka iznos od 52.200,00 dinara, a ukoliko to ne učini u paricionom roku, obavezan je da isplati tužilji zakonsku zateznu kamatu od izvršnosti odluke do isplate.

Odlučujući o žalbi tuženog, Viši sud u Leskovcu je doneo rešenje Gž1 41/21 od 12.10.2021. godine, kojim je preinačeno rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke presude Osnovnog suda u Leskovcu P1 12/21 od 04.03.2021. godine, tako što je tuženi obavezan da plati tužilji iznos od 20.720,00 dinara na ime troškova postupka.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno preko punomoćnika izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Ispitujući pobijano rešenje na osnovu člana 410. stav 2. u vezi člana 420. st. 1. i 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Kada je za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, na osnovu člana 28. stav 1. ZPP, uzima se vrednost glavnog duga, dok se prema stavu 2. istog člana, kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni dug.