Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 242/2022
10.02.2022. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Марине Милановић, председника већа, Драгане Бољевић и Гордане Џакула, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Игор Станковић, адвокат из ..., против туженог Града Лесковца, кога заступа Градско правобранилаштво Града Лесковца, ради исплате, одлучујући о ревизији тужиље, изјављеној против решења Вишег суда у Лесковцу Гж1 41/21 од 12.10.2021. године, у седници већа одржаној 10.02.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиље изјављена против решења Вишег суда у Лесковцу Гж1 41/21 од 12.10.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Лесковцу П1 12/21 од 04.03.2021. године, ставом правим изреке усвојен је тужбени захтев и обавезан тужени да плати тужиљи накнаду трошкова за превоз за долазак и одлазак са посла, за период од 01.01.2017. године до 24.02.2017. године, и то за јануар износ од 1.404,00 динара, са законском затезном каматом од 01.03.2017. године до исплате и за фебруар исти износ за законском затезном каматом од 01.04.2017. године до исплате. Ставом другим изреке обавезан је тужени да исплати тужиљи на име трошкова парничног поступка износ од 52.200,00 динара, а уколико то не учини у париционом року, обавезан је да исплати тужиљи законску затезну камату од извршности одлуке до исплате.

Одлучујући о жалби туженог, Виши суд у Лесковцу је донео решење Гж1 41/21 од 12.10.2021. године, којим је преиначено решење о трошковима поступка садржано у ставу другом изреке пресуде Основног суда у Лесковцу П1 12/21 од 04.03.2021. године, тако што је тужени обавезан да плати тужиљи износ од 20.720,00 динара на име трошкова поступка.

Против правноснажног решења донетог у другом степену, тужиља је благовремено преко пуномоћника изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка.

Испитујући побијано решење на основу члана 410. став 2. у вези члана 420. ст. 1. и 6. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Када је за изјављивање ревизије меродавна вредност предмета спора, на основу члана 28. став 1. ЗПП, узима се вредност главног дуга, док се према ставу 2. истог члана, камате, уговорна казна и остала споредна тражења, као и парнични трошкови не узимају у обзир ако не чине главни дуг.