Vrhovni kasacioni sud je ispitao drugostepenu presudu u okviru ovlašćenja iz čl. 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 55/14) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom prvostepenom postupku nisu počinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl. 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koje revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Revident se u reviziji poziva na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. 374. stav 2. tačka 12. ZPP zbog koje se saglasno čl. 407. ZPP revizija ne može izjaviti.

U pravnosnažno okončanom postupku utvrđeno je da je tužilja bila zaposlena kod tuženog po osnovu ugovora o radu broj ... od 14.11.2014. godine i raspoređena na poslove poslovođe higijenske grupe I. Dana 01.04.2016. godine između 10 i 11 časova tužilja je popila jednu vinsku čašu kupinovog vina, oko 1 decilitar. Tog dana tužilja je radila drugu smenu i na posao je došla oko 13:50 časova kada je vršeno nenajavljeno alkotestiranje zaposlenih. Tuženi je doneo dokument „Kontrola alkoholisanosti zaposlenih“ 20.12.2013. godine kojim je urađena kontrola alkoholisanosti zaposlenih, način sprovođenja kontrole i ovlašćenja i obaveze Komisije koja vrši kontrolu. Tužilja je bila među prvima koji su alkotestirani i alkotestom je utvrđen nivo alkohola u organizmu od 0,27 promila. Tužilja je obavestila članove Komisije da je popila času kupinovog vina par sati pre dolaska na posao pa je zatim, po instrukciji Komisije izašla u hodnik da prošeta nekih 15 minuta kada je ponovo alkotestirana, kako procedura kontrole nalaže. Prvi ponovljeni test pokazao je nivo alkohola u organizmu od 0,13 promila, a drugi ponovljeni test pokazao je 0,08 promila alkohola u organizmu. Po instrukciji komisije, a u skladu sa procedurom, tužilja je napustila radno okruženje i otišla kući. O utvrđivanju nivoa alkohola kod tužilje sačinjen je zapisnik, koji je tužilja potpisala, kao i svi članovi komisije. Izveštaj o izvršenoj kontroli radnika na prisustvo alkohola u krvi sadrži navedene procente i vreme alkotestiranja. Protiv tužilje je dana 05.04.2016. godine podneta prijava zbog povrede radne obaveze – radne discipline. Dana 06.04.2016. godine tuženi je doneo Upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu koje je doneto na osnovu člana 179. stav 3. člana 180. Zakona o radu, a u vezi sa članom 116. stav 1. tačka 5. i 15. Kolektivnog ugovora tuženog od 06.11.2014. godine. Upozorenje je dostavljeno tužilji 07.04.2016. godine. Dana 18.04.2016. godine tuženi je doneo osporeno rešenje kojim se tužilji otkazuje ugovor o radu i prestaje radni odnos. U uvodu rešenja se navodi da je doneto na osnovu člana 179. stav 1. tačka 3. člana 192. Zakona o radu, a u vezi sa članom 116. Kolektivnog ugovora kod poslodavca od 16.11.2014. godine. U rešenju je navedeno da je ugovor o radu otkazan tužilji zbog toga što je učinila povredu radne discipline iz člana 116. stav 1. tačka 5. KU (dolazak na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena) i tačke 15. (ponašanje koje je suprotno usvojenim procedurama kod poslodavca, opšte prihvaćenim i poznatim pravilima pristojnosti i kulture).

Veštačenjem putem veštaka medicinske struke u prvostepenom postupku je utvrđeno da su koncentracije alkohola u organizmu tužilje male, praktično minorne i da one nisu ni mogle imati kliničkih manifestacija alkoholisanog stanja, što bi uticalo na njeno ponašanje i na radnu sposobnost. Niske vrednosti alkohola u organizmu mogu postojati i ako je lice neposredno pre alkotetstiranja koristilo žvakaću gumu, pušilo ili koristilo neku tečnost za ispiranje duplje i slično.

Na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev, poništili rešenje o otkazu ugovora o radu kao nezakonito i tužilju vratili na rad.

Odredbom člana 9. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05... 75/14) propisano je da ako opšti akt i pojedine njegove odredbe utvrđuju nepovoljnije uslove rada od uslova utvrđenih zakonom primenjuje se odredbe zakona.

Odredbom člana 179. stav 3. tačka 4. Zakona o radu propisano je da poslodavac može da otkaže ugovora o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, i to zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno upotrebe alkohola ili drugih sredstava u toku radnog vremena, koje ima ili može da ima uticaj na obavljanje posla.

Kolektivnim ugovorom poslodavca od 06.11.2014. godine, odredbom člana 1., propisano je da se tim ugovorom, u skladu sa Zakonom, uređuju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa zaposlenih i poslodavca, kao i međusobni odnosi učesnika kolektivnog ugovora, te da se primenjuje na sve zaposlene kod poslodavca. Odredbom člana 2. propisano je da poslodavac ne može ugovorom o radu utvrditi manji nivo prava za zaposlene od pravila utvrđenih Zakonom ili ovim Kolektivnim ugovorom.

Odredbom člana 116. stav 1. tačka 5. Kolektivnog ugovora poslodavca, propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena. Odredbom člana 116. stav 1. tačka 15. Kolektivnog ugovora propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu zbog ponašanja koje je suprotno usvojenim procedurama kod poslodavca, opšte prihvaćenim i poznatim pravilima pristojnosti i kulture.

Odredbom člana 4. Kontrole alkoholisanosti zaposlenih od 20.12.2013. godine, propisano je da se kontrola vrši aparatom za detekciju prisustva alkohola u krvi putem daha i da kontrolu vrši Komisija, kao i da između ostalog svi zaposleni, kod kojih se utvrdi prisustvo alkohola, bez obzira na visinu prisutnosti alkohola, čine povredu radne obaveze zbog koje se otkazuje ugovor o radu.

Suprotno navodima revizije, i po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nema mesta primeni odredbe člana 116. stav 1. tačka 5. Kolektivnog ugovora poslodavca, na koju se revident poziva, s obzirom da propisuje nepovoljnije uslove u odnosu na odredbu člana 179. stav 3. tačka 4. ZOR, koja se primenjuje u konkretnom slučaju shodno odredbi člana 9. stav 1. ZOR. Kako je u toku postupka na osnovu nalaza i mišljenja veštaka utvrđeno da količina alkohola kod tužilje ne predstavlja alkoholisano stanje koje utiče na ponašanje i na radnu sposobnost, pravilno je prvostepeni sud utvrdio da nije nastupio otkazni razlog iz člana 179. stav 3. tačka 4. ZOR, pa se revizijski navodi ne mogu prihvatiti.

Odredba člana 179. stav 3. tačka 4. Zakona o radu, ne podstiče dolazak na posao u alkoholisanom stanju, kao što to tvrdi revident, već štiti zaposlene od neosnovano datog otkaza, jer do pojave niske vrednosti alkohola u organizmu može doći i u situaciji kada zaposleni pre alkotestiranja nije ni koristio alkohol.

Ponašanje tužilje pre i tokom trajanja disciplinskog postupka ne može se kvalifikovati kao suprotno usvojenim procedurama kod poslodavca, opšte prihvaćenim i poznatim pravilima pristojnosti i kulture, koje bi sa posledicu imalo težu povredu radne obaveze koja je sankcionisana najtežom sankcijom, otkazom ugovora o radu.

Ostalim navodima revizije osporava se pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja zbog čega se revizija ne može izjaviti u smislu člana 407. stav 2. ZPP.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je primenom čl. 414. ZPP doneo odluku kao u izreci presude.

Vrhovni kasacioni sud nije detaljno obrazlagao ovu presudu, saglasno stavu 2. člana 414. ZPP, jer se u reviziji ponavljaju žalbeni razlozi, a obrazlaganjem presude ne bi se postiglo novo tumačenje prava ni doprinelo ujednačenom tumačenju prava.

Odluka o troškovima postupka doneta je na osnovu člana 165. stav 2. primenom čl. 153. ZPP, prema uspehu revidenta u revizijskom postupku.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić