Врховни касациони суд је испитао другостепену пресуду у оквиру овлашћења из чл. 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11... 55/14) и утврдио да ревизија није основана.

У спроведеном првостепеном поступку нису почињене битне повреде одредаба парничног поступка из чл. 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на које ревизијски суд пази по службеној дужности.

Ревидент се у ревизији позива на битну повреду одредаба парничног поступка из чл. 374. став 2. тачка 12. ЗПП због које се сагласно чл. 407. ЗПП ревизија не може изјавити.

У правноснажно окончаном поступку утврђено је да је тужиља била запослена код туженог по основу уговора о раду број ... од 14.11.2014. године и распоређена на послове пословође хигијенске групе I. Дана 01.04.2016. године између 10 и 11 часова тужиља је попила једну винску чашу купиновог вина, око 1 децилитар. Тог дана тужиља је радила другу смену и на посао је дошла око 13:50 часова када је вршено ненајављено алкотестирање запослених. Тужени је донео документ „Контрола алкохолисаности запослених“ 20.12.2013. године којим је урађена контрола алкохолисаности запослених, начин спровођења контроле и овлашћења и обавезе Комисије која врши контролу. Тужиља је била међу првима који су алкотестирани и алкотестом је утврђен ниво алкохола у организму од 0,27 промила. Тужиља је обавестила чланове Комисије да је попила часу купиновог вина пар сати пре доласка на посао па је затим, по инструкцији Комисије изашла у ходник да прошета неких 15 минута када је поново алкотестирана, како процедура контроле налаже. Први поновљени тест показао је ниво алкохола у организму од 0,13 промила, а други поновљени тест показао је 0,08 промила алкохола у организму. По инструкцији комисије, а у складу са процедуром, тужиља је напустила радно окружење и отишла кући. О утврђивању нивоа алкохола код тужиље сачињен је записник, који је тужиља потписала, као и сви чланови комисије. Извештај о извршеној контроли радника на присуство алкохола у крви садржи наведене проценте и време алкотестирања. Против тужиље је дана 05.04.2016. године поднета пријава због повреде радне обавезе – радне дисциплине. Дана 06.04.2016. године тужени је донео Упозорење о постојању разлога за отказ уговора о раду које је донето на основу члана 179. став 3. члана 180. Закона о раду, а у вези са чланом 116. став 1. тачка 5. и 15. Колективног уговора туженог од 06.11.2014. године. Упозорење је достављено тужиљи 07.04.2016. године. Дана 18.04.2016. године тужени је донео оспорено решење којим се тужиљи отказује уговор о раду и престаје радни однос. У уводу решења се наводи да је донето на основу члана 179. став 1. тачка 3. члана 192. Закона о раду, а у вези са чланом 116. Колективног уговора код послодавца од 16.11.2014. године. У решењу је наведено да је уговор о раду отказан тужиљи због тога што је учинила повреду радне дисциплине из члана 116. став 1. тачка 5. КУ (долазак на рад под дејством алкохола или других опојних средстава, односно употребе алкохола или других опојних средстава у току радног времена) и тачке 15. (понашање које је супротно усвојеним процедурама код послодавца, опште прихваћеним и познатим правилима пристојности и културе).

Вештачењем путем вештака медицинске струке у првостепеном поступку је утврђено да су концентрације алкохола у организму тужиље мале, практично минорне и да оне нису ни могле имати клиничких манифестација алкохолисаног стања, што би утицало на њено понашање и на радну способност. Ниске вредности алкохола у организму могу постојати и ако је лице непосредно пре алкотетстирања користило жвакаћу гуму, пушило или користило неку течност за испирање дупље и слично.

На потпуно и правилно утврђено чињенично стање, нижестепени судови су правилно применили материјално право када су усвојили тужбени захтев, поништили решење о отказу уговора о раду као незаконито и тужиљу вратили на рад.

Одредбом члана 9. став 1. Закона о раду („Службени гласник РС“ број 24/05... 75/14) прописано је да ако општи акт и поједине његове одредбе утврђују неповољније услове рада од услова утврђених законом примењује се одредбе закона.

Одредбом члана 179. став 3. тачка 4. Закона о раду прописано је да послодавац може да откаже уговора о раду запосленом који не поштује радну дисциплину, и то због доласка на рад под дејством алкохола или других опојних средстава, односно употребе алкохола или других средстава у току радног времена, које има или може да има утицај на обављање посла.

Колективним уговором послодавца од 06.11.2014. године, одредбом члана 1., прописано је да се тим уговором, у складу са Законом, уређују права, обавезе и одговорности из радног односа запослених и послодавца, као и међусобни односи учесника колективног уговора, те да се примењује на све запослене код послодавца. Одредбом члана 2. прописано је да послодавац не може уговором о раду утврдити мањи ниво права за запослене од правила утврђених Законом или овим Колективним уговором.

Одредбом члана 116. став 1. тачка 5. Колективног уговора послодавца, прописано је да послодавац може да откаже уговор о раду запосленом који не поштује радну дисциплину због доласка на рад под дејством алкохола или других опојних средстава, односно употребе алкохола или других опојних средстава у току радног времена. Одредбом члана 116. став 1. тачка 15. Колективног уговора прописано је да послодавац може да откаже уговор о раду запосленом који не поштује радну дисциплину због понашања које је супротно усвојеним процедурама код послодавца, опште прихваћеним и познатим правилима пристојности и културе.

Одредбом члана 4. Контроле алкохолисаности запослених од 20.12.2013. године, прописано је да се контрола врши апаратом за детекцију присуства алкохола у крви путем даха и да контролу врши Комисија, као и да између осталог сви запослени, код којих се утврди присуство алкохола, без обзира на висину присутности алкохола, чине повреду радне обавезе због које се отказује уговор о раду.

Супротно наводима ревизије, и по оцени Врховног касационог суда, у конкретном случају нема места примени одредбе члана 116. став 1. тачка 5. Колективног уговора послодавца, на коју се ревидент позива, с обзиром да прописује неповољније услове у односу на одредбу члана 179. став 3. тачка 4. ЗОР, која се примењује у конкретном случају сходно одредби члана 9. став 1. ЗОР. Како је у току поступка на основу налаза и мишљења вештака утврђено да количина алкохола код тужиље не представља алкохолисано стање које утиче на понашање и на радну способност, правилно је првостепени суд утврдио да није наступио отказни разлог из члана 179. став 3. тачка 4. ЗОР, па се ревизијски наводи не могу прихватити.

Одредба члана 179. став 3. тачка 4. Закона о раду, не подстиче долазак на посао у алкохолисаном стању, као што то тврди ревидент, већ штити запослене од неосновано датог отказа, јер до појаве ниске вредности алкохола у организму може доћи и у ситуацији када запослени пре алкотестирања није ни користио алкохол.

Понашање тужиље пре и током трајања дисциплинског поступка не може се квалификовати као супротно усвојеним процедурама код послодавца, опште прихваћеним и познатим правилима пристојности и културе, које би са последицу имало тежу повреду радне обавезе која је санкционисана најтежом санкцијом, отказом уговора о раду.

Осталим наводима ревизије оспорава се правилност утврђеног чињеничног стања због чега се ревизија не може изјавити у смислу члана 407. став 2. ЗПП.

На основу изложеног, Врховни касациони суд је применом чл. 414. ЗПП донео одлуку као у изреци пресуде.

Врховни касациони суд није детаљно образлагао ову пресуду, сагласно ставу 2. члана 414. ЗПП, јер се у ревизији понављају жалбени разлози, а образлагањем пресуде не би се постигло ново тумачење права ни допринело уједначеном тумачењу права.

Одлука о трошковима поступка донета је на основу члана 165. став 2. применом чл. 153. ЗПП, према успеху ревидента у ревизијском поступку.

Председник већа - судија

Бранислава Апостоловић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић