.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2507/2024
11.09.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., ..., čiji je punomoćnik Marjan Trajković, advokat iz ..., protiv tuženog Javnog preduzeća „Komunalac“ iz Bujanovca, čiji je punomoćnik Miodrag Krstić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1155/2024 od 10.05.2024. godine, u sednici održanoj 11.09.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1155/2024 od 10.05.2024. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1155/2024 od 10.05.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Bujanovcu P1 20/23 od 22.01.2024. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu na ime razlike između manje isplaćene zarade isplati opredeljene iznose sa kamatom. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tuženi obaveže da mu na ime neisplaćene jubilarne nagrade isplati 65.000,00 dinara sa kamatom. Stavom trećim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu uplati doprinose PIO fondu, fondu za zdravstveno osiguranje i fondu za nezaposlene na iznose iz stava prvog izreke, po stopi i osnovici koji važe na dan uplate za period od 31.01.2020. godine do 31.01.2023. godine. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 76.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1155/2024 od 10.05.2024. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tuženog i prvostepena presuda potvrđena.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o reviziji odlučuje na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom presudom je isplata razlike zarade do iznosa minimalne zarade sa doprinosima za sporni period. Odluka o tužbenom zahtevu u ovom sporu doneta je primenom odredbi člana 111. Zakona o radu, odnosno člana 51. stav 1. i 2. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, čije novo tumačenje nije potrebno. O ovom pravu tužioca i visini tražene razlike, sudovi su odlučili u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda u predmetima sa pravnim i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, pa u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11...10/23), na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate podneta je 31.01.2023. godine, a vrednost pobijanog dela potraživanja je 67.739,70 dinara i ovaj iznos, prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni sud, primenom člana 403. stav 3. ZPP, našao da je revizija tuženog nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković,s.r.
Za tačnost otpravka
zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
