Odlučujući o žalbi tuženog, Apelacioni sud u Beogradu je nakon rasprave doneo presudu Gž1 198/17 06.12.2017. godine, kojom je stavom prvim izreke odbijena žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, drugom, četvrtom i petom izreke. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova postupka po žalbi isplati iznos 81.750,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova za sastav odgovora na žalbu. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizja može izjaviti. Neosnovano se revizijom ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjenu u postupku pred drugostepenim sudom, budući da je drugostepeni sud u obrazloženju presude ocenio žalbene navode od značaja i naveo razloge koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti u smislu člana 396. istog zakona. Takođe, u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propuštanja u primeni ili do nepravilne primene bilo koje od odredaba procesnog zakona koje su bile od uticaja donošenje zakonite i pravilne presude. Revizijski sud nije cenio navode kojima tuženi ukazije na nejasne i protivrečne razloge sadržane u drugostepenoj presudi, jer se zbog bitne povrede odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, revizija ne može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena kod tuženog od 2007. godine, a Aneksom br. ... zasnovala je radni odnos na neodređeno vreme počev od 10.09.2008. godine na radnom mestu službenika za rad sa strankama u carinskom odeljenju u poslovnoj jedinici „...“. Rešenjem tuženog od 25.12.2008. godine, tužilji je otkazan ugovor o radu i prestao radni odnos zbog povrede radne discipline, jer je tokom meseca oktobra, novembra i decembra 2008. godine neokoliko puta neopravdano kasnila na posao, čime je izvršila nepoštovanje radne discipline – povrede radnih dužnosti, obaveza, procedura i pravila tuženog, kao i pravila utvrđenih ugovorom o radu. Prema sadržini rešenja, tužilja je tokom oktobra i novembra meseca nekoliko puta neopravdano kasnila na posao. Pored usmene opomene koju je dobila od neposrednog rukovodioca i direktora, tužilja je neopravdano nastavila da kasni u novembru i decembru 2008. godine.

Tokom postupka je utvrđeno da zaposleni kod tuženog nisu imali obavezu svojeručnog upisivanja i ispisivanja iz lista prisustva na radu i da su zaposleni upisivali jedni druge i da po pravilu nisu evidentirali vreme dolaska i odlaska sa rada. Tuženi nije doneo akt kojim bi posebno regulisao vođenje evidencije o prisutnosti zaposlenih na radu i nije odredio službenika koji bi bio zadužen za vođenje evidencionih lista.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u pobijanim nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je poništeno rešenje tuženog kojim je tužilji otkazan ugovor o radu i tuženi obavezan da tužilju vrati na rad.

Prema članu 179. stav 1. tačla 3. Zakona o radu („Službeni galsnik RS“ 24/05, 61/05 i 54/09), poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Pravilnikom tuženog o radu od 01.09.2005. godine, u članu 88, propisano je da generalni direktor u ime poslodavca može otkazati ugovor o radu zaposlenom, ako za to postoje opravdani razlozi i to ako ne poštuje radnu disciplinu, a posebno u slučaju neopravdanog kašnjenja na rad pet ili više puta u toku meseca.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo – odredbu člana 179. tačka 3. Zakona o radu, kao i odredbu člana 88. Pravilnika tuženog o radu, kada su zaključili da nisu bili ispunjeni uslovi za otkaz ugovora o radu tužilji i ocenili da je rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu nezakonito. Tuženi nije pružio dokaze o neoravdanom kašnjenju tužilje pet ili više puta u toku meseca, s obzirom da nije bilo uredne evidencione liste o prisustvu zaposlenih na radu, kao ni internih pravila o obaveznom upisivanju, vođenju evidencije i kontroli dolaska i odlaska sa rada.

Ne mogu se prihvatiti revizijski navodi kojima tuženi daje pravno tumačenje člana 179. stav 3. Zakona o radu i tvrdi da se tužilja nije ponašala u skladu sa pravnim standardom poštovanja radne discipline, kao i da nije poštovala radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca. Tužilja se, povodom obaveze upisivanja dolaska i odlaska sa posla, ponašala isto kao i njoj nadređena i druga zaposlena lica kod tuženog, a pravila o evidencija prisutnosti na radu nisu ni bila uvedena, iz čega proizlazi da ponašanje tužilje nije bilo takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca i da joj nije mogao biti otkazan ugovor o radu zbog nepoštovanja radne discipline.

Kako je rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito, tuženi je u obavezi da tužilju vrati na rad primenom člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić