Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2528/2019
31.10.2019. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Arsić, advokat iz ..., protiv tuženog Gradskog centra za socijalni rad ..., čiji je punomoćnik Laza Krstić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4091/18 od 30.11.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 31.10.2019. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4091/18 od 30.11.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2941/17 od 29.08.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje, pa je poništeno kao nezakonito rešenje tuženog broj .. od 20.01.2011. godine, kojim se tužilji otkazuje ugovor o radu broj .. od 08.05.2006. godine, što je tuženi dužan priznati i trpeti. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 268.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4091/18 od 30.11.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2941/17 od 29.08.2018. godine.
Protiv presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno, preko punomoćnika, izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, prekoračenja tužbenog zahteva učinjenog u postupku pred drugostepenim sudom i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u okviru ovlašćenja iz člana 408. u vezi člana 441. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13 - US, 74/13 - US, 55/14 i 87/18 – u daljem tekstu: ZPP) i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge bitne povrede postupka koje se mogu smatrati revizijskim razlogom u smislu člana 407. ZPP.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog na radnom mestu stručnog saradnika – pravnika u Odeljenju ... na osnovu ugovora o radu broj .. od 08.05.2006. godine. Aneksom broj 7 ugovora o radu od 25.07.2010. godine, tužilji je određeno da će obavljati poslove u Odeljenju ... počev od 07.07.2010. godine. Tužilja je tuženom dana 20.07.2010. godine dostavila izveštaj lekara specijaliste Instituta za medicinu rada Srbije „Dr Dragomir Krajović“ od 19.07.2010. godine, iz kog izveštaja proizilazi da je tužilji uspostavljena dijagnoza ... i da je prema utvrđenom zdravstvenom stanju tužilje, uvažavajući godine života i radni staž, predloženo da tužilja ostane na poslu koji je do sada radila radi prevencije pogoršanja zdravstvenog stanja, povodom čega se tuženi nije izjašnjavao. Tuženi je rešenjem broj .. od 20.01.2011. godine tužilji otkazao ugovor o radu zbog povrede radne obaveze i to neopravdanog izostanka sa posla najmanje tri radna dana uzastopno, te utvrdio da tužilji radni odnos prestaje sa 02.12.2010. godine. Iz obrazloženja osporenog rešenja proizilazi da se tužilja nije javljala na posao počev od 02.12.2010. godine, s tim da je navedenog dana dostavila tuženom potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad u periodu od 02.11.2010. do 01.12.2010. godine, kao i da je rukovodilac Odeljenja u ... dopisom od 06.01.2011. godine obavestio direktora tuženog da se tužilja nije javila na rad i da nema saznanja o razlozima odsustva tužilje sa posla. Tužilja je upozorena o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu. Odgovarajući na upozorenje tuženog od 17.01.2011. godine, tužilja je sa pozivom na medicinski izveštaj od 19.07.2010. godine navela da njen izostanak sa posla nije bio neopravdan jer je obavestila tuženog o sprečenosti obavljanja poslova u Odeljenju ..., ali da se tuženi o tome nije izjasnio.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev tužilje i poništili kao nezakonito rešenje tuženog od 20.01.2011. godine.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev tužilje.
Naime, odredbom člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05 i 54/09 – koji je važio u vreme donošenja spornog rešenja o otkazu ugovora o radu), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to: ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu. Prema odredbi člana 16. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi uslove rada i organizuje rad radi bezbednosti zaštite života i zdravlja na radu u skladu sa zakonom i drugim propisima.
Odredbom člana 80. st. 1. i 3. Zakona o radu propisano je da zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom, te da je zaposleni dužan da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti koja bi mogla da utiče na bezbednost i zdravlje na radu, dok je članom 81. stav 2. istog zakona predviđeno da zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, utvrđenim od strane nadležnog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom, ne može da obavlja poslove koji bi izazvali pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne za njegovu okolinu.
Odredbom člana 9. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu („Službeni glasnik RS“, br. 101/05), propisano je da je poslodavac dužan da obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu. Iz takve obaveze poslodavca kao organizatora procesa rada, proizilazi njegova obaveza da zaposlenom omogući obavljanje rada na način koji ne ugrožava njegovu bezbednost.
Imajući u vidu sadržinu napred citiranih zakonskih odredaba, kao i utvrđeno činjenično stanje, a naročito činjenicu da je tužilja još 19.07.2010. godine obavestila svog poslodavca da bi njen premeštaj u Odeljenje u ... ugrozio njeno zdravstveno stanje, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da se tužiljin izostanak sa posla ne može smatrati neopravdanim, zbog čega ne predstavlja otkazni razlog iz člana 179. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 17. Ugovora o radu zaključenog između tužilje i tuženog.
Navodi revizije da su nižestepeni sudovi svoju odluku zasnovali na bazi pretpostavke da bi došlo do pogoršanja zdravstvenog stanja tužilje njenim putovanjem na radno mesto u Odeljenje ... su neosnovani, budući da je tužilja sudu dostavila medicinski izveštaj u prilog svoje tvrdnje, dok tuženi nije do zaključenja glavne rasprave predložio dokaze u prilog suprotnog, zbog čega su odluke nižestepenih sudova donete pravilnom primenom odredaba članova 231. ZPP.
Ovaj sud nije cenio navode iz dopune revizije od 14.03.2019. godine, budući da je ista podneta po proteku roka za izjavljivanje revizije, pri čemu dostavljanje novih dokaza u revizionom postupku nije dozvoljeno u smislu odredbe člana 419. u vezi člana 372. ZPP.
Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka.
Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao izreci presude.
Predsednik veća - sudija
Branislava Apostolović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić