Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду у оквиру овлашћења из члана 408. у вези члана 441. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр.72/11, 49/13 - УС, 74/13 - УС, 55/14 и 87/18 – у даљем тексту: ЗПП) и утврдио да ревизија туженог није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, a ревизијом се не указује на друге битне повреде поступка које се могу сматрати ревизијским разлогом у смислу члана 407. ЗПП.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је била у радном односу на неодређено време код туженог на радном месту стручног сарадника – правника у Одељењу ... на основу уговора о раду број .. од 08.05.2006. године. Анексом број 7 уговора о раду од 25.07.2010. године, тужиљи је одређено да ће обављати послове у Одељењу ... почев од 07.07.2010. године. Тужиља је туженом дана 20.07.2010. године доставила извештај лекара специјалисте Института за медицину рада Србије „Др Драгомир Крајовић“ од 19.07.2010. године, из ког извештаја произилази да је тужиљи успостављена дијагноза ... и да је према утврђеном здравственом стању тужиље, уважавајући године живота и радни стаж, предложено да тужиља остане на послу који је до сада радила ради превенције погоршања здравственог стања, поводом чега се тужени није изјашњавао. Тужени је решењем број .. од 20.01.2011. године тужиљи отказао уговор о раду због повреде радне обавезе и то неоправданог изостанка са посла најмање три радна дана узастопно, те утврдио да тужиљи радни однос престаје са 02.12.2010. године. Из образложења оспореног решења произилази да се тужиља није јављала на посао почев од 02.12.2010. године, с тим да је наведеног дана доставила туженом потврду о привременој спречености за рад у периоду од 02.11.2010. до 01.12.2010. године, као и да је руководилац Одељења у ... дописом од 06.01.2011. године обавестио директора туженог да се тужиља није јавила на рад и да нема сазнања о разлозима одсуства тужиље са посла. Тужиља је упозорена о постојању разлога за отказ уговора о раду. Одговарајући на упозорење туженог од 17.01.2011. године, тужиља је са позивом на медицински извештај од 19.07.2010. године навела да њен изостанак са посла није био неоправдан јер је обавестила туженог о спречености обављања послова у Одељењу ..., али да се тужени о томе није изјаснио.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су усвојили тужбени захтев тужиље и поништили као незаконито решење туженог од 20.01.2011. године.

По оцени Врховног касационог суда, правилно су нижестепени судови применили материјално право када су усвојили тужбени захтев тужиље.

Наиме, одредбом члана 179. став 1. тачка 2. Закона о раду („Службени гласник РС“, бр. 24/05, 61/05 и 54/09 – који је важио у време доношења спорног решења о отказу уговора о раду), прописано је да послодавац може запосленом да откаже уговор о раду ако за то постоји оправдан разлог који се односи на способност запосленог, његово понашање и потребе послодавца и то: ако запослени својом кривицом учини повреду радне обавезе утврђене општим актом или уговором о раду. Према одредби члана 16. став 1. тачка 2. Закона о раду, послодавац је дужан да запосленом обезбеди услове рада и организује рад ради безбедности заштите живота и здравља на раду у складу са законом и другим прописима.

Одредбом члана 80. ст. 1. и 3. Закона о раду прописано је да запослени има право на безбедност и заштиту живота и здравља на раду, у складу са законом, те да је запослени дужан да обавести послодавца о свакој врсти потенцијалне опасности која би могла да утиче на безбедност и здравље на раду, док је чланом 81. став 2. истог закона предвиђено да запослени са здравственим сметњама, утврђеним од стране надлежног здравственог органа у складу са законом, не може да обавља послове који би изазвали погоршање његовог здравственог стања или последице опасне за његову околину.

Одредбом члана 9. Закона о безбедности и здрављу на раду („Службени гласник РС“, бр. 101/05), прописано је да је послодавац дужан да обезбеди запосленом рад на радном месту и у радној околини у којима су спроведене мере безбедности и здравља на раду. Из такве обавезе послодавца као организатора процеса рада, произилази његова обавеза да запосленом омогући обављање рада на начин који не угрожава његову безбедност.

Имајући у виду садржину напред цитираних законских одредаба, као и утврђено чињенично стање, а нарочито чињеницу да је тужиља још 19.07.2010. године обавестила свог послодавца да би њен премештај у Одељење у ... угрозио њено здравствено стање, по налажењу Врховног касационог суда, правилан је закључак нижестепених судова да се тужиљин изостанак са посла не може сматрати неоправданим, због чега не представља отказни разлог из члана 179. став 1. тачка 2. у вези са чланом 17. Уговора о раду закљученог између тужиље и туженог.

Наводи ревизије да су нижестепени судови своју одлуку засновали на бази претпоставке да би дошло до погоршања здравственог стања тужиље њеним путовањем на радно место у Одељење ... су неосновани, будући да је тужиља суду доставила медицински извештај у прилог своје тврдње, док тужени није до закључења главне расправе предложио доказе у прилог супротног, због чега су одлуке нижестепених судова донете правилном применом одредаба чланова 231. ЗПП.

Овај суд није ценио наводе из допуне ревизије од 14.03.2019. године, будући да је иста поднета по протеку рока за изјављивање ревизије, при чему достављање нових доказа у ревизионом поступку није дозвољено у смислу одредбе члана 419. у вези члана 372. ЗПП.

Правилна је и одлука о трошковима парничног поступка.

На основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као изреци пресуде.

Председник већа - судија

Бранислава Апостоловић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић