.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2541/2021
16.12.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Joksović, advokat u ..., protiv tuženog MOZZART DOO Beograd, čiji je punomoćnik Dragan Gašić, advokat u ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 270/21 od 10.03.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 16. decembra 2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 270/21 od 10.03.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Somboru P1 1/18 od 08.10.2020. godine, obavezan je tuženi da tužiocu isplati na ime razlike zarade iznos od 148.732,88 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 04.03.2020. godine pa do konačne isplate, kao i na ime zakonske zatezne kamate obračunate do 04.03.2020. godine iznos od 63.537,85 dinara, na ime neisplaćene zarade za mesec jun 2017. godine iznos od 29.847,46 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 04.03.2020. godine, kao i na ime zakonske zatezne kamate obračunate do 04.03.2020. godine iznos od 8.513,67 dinara, na ime naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor iznos od 52.821,33 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 04.03.2020. godine, kao i na ime zakonske zatezne kamate obračunate do 04.03.2020. godine iznos od 15.344,57 dinara, dok je tužbeni zahtev u delu kojim je tražena zakonska zatezna kamata preko dosuđenih iznosa računajući od 04.03.2020. godine pa do isplate, odbijen. Obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 146.874,86 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 270/21 od 10.03.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena navedena prvostepena presuda u usvajajućem delu.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi sa članom 441. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 18/20, u daljem tekstu ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tuženog nije dozvoljena.
Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. stav 1. i 3.).
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Prema prirodi tražene pravne zaštite, ova parnica spada u parnice iz radnih sporova. Međutim, odredbom člana 441. ZPP, propisano je da je u parnicama iz radnih sporova, revizija dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti predmeta spora pobijanog dela.
Tužba je podneta 03.01.2018. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude je iznos od 231.401,67 dinara, što prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe predstavlja dinarsku protivvrednost 1.955,35 evra.
Imajući u vidu da se tražena pravna zaštita ne odnosi na zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, a da vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pri čemu tuženi ne predlaže odlučivanje o reviziji u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tuženog nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, primenom člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Branko Stanić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
