Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. ZPP Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredbe parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Drugostepeni sud je pravilno i potpuno primenio odredbe procesnog zakona, koja su bile od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude.

Prema činjeničnom stanju koje je utvrdio drugostepeni sud, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na neodređeno vreme na radnom mestu kopilota sa saobraćajnom dozvolom od 1993. godine. Tuženi je tužioca rešenjima od 31.07.1997. godine i 04.09.1997. godine, rasporedio na radno mesto kopilota sa profesionalnom dozvolom u Odeljenju letačkih poslova .., što je niže zvanje, zbog čega je tužilac na redovnoj listi kopilota pomeren na niži rang i nije mu bilo omogućeno školovanje za pilota – kapetana. Pravnosnažnom presudom Četrtog opštinskog suda u Beogradu P1 58/97 od 26.05.1999. godine, poništena su rešenja iz 1997. godine o raspoređivanju tužioca i tuženi je obavezan da tužioca rasporedi na radno mesto kopilota sa saobraćajnom dozvolom, što je tuženi izvršio raspoređivanjem tužioca u više zvanje, rešenjem od 26.10.1999. godine. Nakon toga, odlukama generalnog direktora tuženog od 16.08.2001. godine i 03.09.2001. godine, tužilac je određen za obuku za kapetana na avionu .. . Obuku je započeo u septembru 2001. godine i posle te obuke je trebalo da bude na simulatoru letenja u Londonu, ali do toga nije došlo jer je tuženi novim odlukama br. .. i .., obe od 21.02.2002. godine, stavio van snage odluke o raspoređivanju tužioca na radno mesto kopilota sa saobraćajnom dozvolom. Po tužbi tužioca, sudskom odlukom od 26.03.2003. godine, koja je postala pravnosnažna 22.10.2003. godine, navedene odluke tuženog br. .. i .. iz 2002. godine su poništene i obavezan tuženi da o svom trošku izvrši prethodne odluke od 16.08.2001. godine i 03.09.2001. godine o nastavku školovanja tužioca za kapetana letenja na avionu .. . Po pravnosnažnosti te presude, tužilac je uspešno završio školovanje za deset meseci i petnaest dana i rešenjem tuženog od 02.06.2005. godine, raspoređen je na radno mesto kapetana sa saobraćajnom dozvolom.

Tužilac je podneo tužbu u ovom sporu dana 18.10.2006. godine, radi naknade štete zbog nezakonito obustavljenog školovanja, za period od 13.08.2001. godine, kao dana kada bi po redovnom toku stvari završio obuku za kapetana, pa do 01 – 09. 06.2005. godine, kada je odlukom tuženog raspoređen na radno mesto kapetana. Visina štete je opredeljena kao razlika između isplaćene zarade koju je tužilac ostvario na radnom mestu pilota sa saobraćajnom dozvolom i zarade na radnom mestu kapetana, koju bi ostvario, da u spornom periodu nisu donete nezakonite odluke o njegovom raspoređivanju na radno mesto nižeg ranga. Preinačenom tužbom, podnetom 23.11.2010. godine, tužilac je po istom osnovu tražio naknadu štete u vidu devizne zarade za period od 02.05.2003. godine do 24.05.2004. godine. Povodom ovog zahteva, tuženi je istakao prigovor zastarelosti potraživanja.

Pravilna je ocena nižestepenih sudova da je tuženi poslodavac odgovoran za nastalu štetu, na osnovu čl. 96. Zakona o radu iz 2001. godine i čl. 164. Zakona o radu iz 2005. godine, u vezi člana 154. Zakona o obligacionim odnosima, jer je nezakonitim raspoređivanjem tužioca i obustavom školovanja, onemogućio tužioca da napreduje do ranga pilota - kapetana i da na taj način stiče dobit u vidu uvećane zarade za to radno mesto. Tužilac bi po redovnom toku stvari i izvesno napredovao do ranga kapetana i ostvario uvećanu zaradu u periodu od 01.08.2002. godine do 31.05.2005. godine, saglasno čl.79. i 80. Pravilnika tuženog obrazovanju i napredovanju letačkog osoblja kod pravnog prethodnika tuženog Jat Airways iz 1998. godine, da ga tuženi nezakonitom obustavom školovanja, nije sprečio.

Revizijski sud prihvata zaključak drugostepenog suda da tuženi poslodavac nije odgovoran, ni u obavezi da tužiocu naknadi štetu u visini razlike zarade period od 13.08.2001. godine zaključno sa 14.07.2002. godine, kao i zaključak da je nastupila zastarelost potraživanja devizne zarade za period od 02.05.2003. godine do 24.05.2004. godine.

Tužiocu ne pripada pravo na naknadu štete za period od 13.08.2001. godine, kao dana kada je njegov kolega BB (na redoslednoj listi kopilota niže pozicioniran) završio obuku za pilota – kapetana letenja. Od tog datuma zaključno sa 14.07.2002. godine, tužilac nije podnosio zahtev tuženom poslodavcu za pohađanje obuke za kapetana, a to je bio način da napreduje do radnog mesta višeg ranga i ostvari uvećanu zaradu, pa ovo propuštanje isključuje odgovornost i obavezu tuženog da tužiocu za navedeni period, naknadi štetu.

Drugostepeni sud je pravilno ocenio pravnu prirodu tužiočevog potraživanja deviznih zarada za period od 02.05.2003. godine do 24.05.2004. godine i sa tim u vezi, istaknuti prigovor zastarelosti. Suprotno revizijskim navodima, iako su period i osnov potraživanja isti kao u tužbi, ne radi se o uređenju tužbe, već o preinačenju isticanjem novog tužbenog zahteva uz postojeći i istovremeno o promeni istovetnosti tužbenog zahteva. Imajući u vidu da su potraživanja tužioca za isplatu devizne zarade počev od 02.05.2003. godine dospevala mesečno, zaključno sa 24.05.2004. godine, a da je preinačena tužba podneta 23.10.2010. godine, po proteku roka od tri godine iz člana 376. st 1. i 2. ZOO, člana 123 Zakona o radu iz 2001. godine i člana 196. Zakona o o radu iz 2005. godine, potraživanje je zastarelo, zbog čega je tužbeni zahtev u navedenom delu pravilno odbijen.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić