Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Тужени је поднео одговор на ревизију.

Испитујући побијану пресуду применом члана 408. ЗПП Врховни касациони суд је утврдио да ревизија тужиоца није основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредбе парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Другостепени суд је правилно и потпуно применио одредбе процесног закона, која су биле од утицаја на доношење законите и правилне пресуде.

Према чињеничном стању које је утврдио другостепени суд, тужилац је био запослен код туженог на неодређено време на радном месту копилота са саобраћајном дозволом од 1993. године. Тужени је тужиоца решењима од 31.07.1997. године и 04.09.1997. године, распоредио на радно место копилота са професионалном дозволом у Одељењу летачких послова .., што је ниже звање, због чега је тужилац на редовној листи копилота померен на нижи ранг и није му било омогућено школовање за пилота – капетана. Правноснажном пресудом Четртог општинског суда у Београду П1 58/97 од 26.05.1999. године, поништена су решења из 1997. године о распоређивању тужиоца и тужени је обавезан да тужиоца распореди на радно место копилота са саобраћајном дозволом, што је тужени извршио распоређивањем тужиоца у више звање, решењем од 26.10.1999. године. Након тога, одлукама генералног директора туженог од 16.08.2001. године и 03.09.2001. године, тужилац је одређен за обуку за капетана на авиону .. . Обуку је започео у септембру 2001. године и после те обуке је требало да буде на симулатору летења у Лондону, али до тога није дошло јер је тужени новим одлукама бр. .. и .., обе од 21.02.2002. године, ставио ван снаге одлуке о распоређивању тужиоца на радно место копилота са саобраћајном дозволом. По тужби тужиоца, судском одлуком од 26.03.2003. године, која је постала правноснажна 22.10.2003. године, наведене одлуке туженог бр. .. и .. из 2002. године су поништене и обавезан тужени да о свом трошку изврши претходне одлуке од 16.08.2001. године и 03.09.2001. године о наставку школовања тужиоца за капетана летења на авиону .. . По правноснажности те пресуде, тужилац је успешно завршио школовање за десет месеци и петнаест дана и решењем туженог од 02.06.2005. године, распоређен је на радно место капетана са саобраћајном дозволом.

Тужилац је поднео тужбу у овом спору дана 18.10.2006. године, ради накнаде штете због незаконито обустављеног школовања, за период од 13.08.2001. године, као дана када би по редовном току ствари завршио обуку за капетана, па до 01 – 09. 06.2005. године, када је одлуком туженог распоређен на радно место капетана. Висина штете је опредељена као разлика између исплаћене зараде коју је тужилац остварио на радном месту пилота са саобраћајном дозволом и зараде на радном месту капетана, коју би остварио, да у спорном периоду нису донете незаконите одлуке о његовом распоређивању на радно место нижег ранга. Преиначеном тужбом, поднетом 23.11.2010. године, тужилац је по истом основу тражио накнаду штете у виду девизне зараде за период од 02.05.2003. године до 24.05.2004. године. Поводом овог захтева, тужени је истакао приговор застарелости потраживања.

Правилна је оцена нижестепених судова да је тужени послодавац одговоран за насталу штету, на основу чл. 96. Закона о раду из 2001. године и чл. 164. Закона о раду из 2005. године, у вези члана 154. Закона о облигационим односима, јер је незаконитим распоређивањем тужиоца и обуставом школовања, онемогућио тужиоца да напредује до ранга пилота - капетана и да на тај начин стиче добит у виду увећане зараде за то радно место. Тужилац би по редовном току ствари и извесно напредовао до ранга капетана и остварио увећану зараду у периоду од 01.08.2002. године до 31.05.2005. године, сагласно чл.79. и 80. Правилника туженог образовању и напредовању летачког особља код правног претходника туженог Jat Airways из 1998. године, да га тужени незаконитом обуставом школовања, није спречио.

Ревизијски суд прихвата закључак другостепеног суда да тужени послодавац није одговоран, ни у обавези да тужиоцу накнади штету у висини разлике зараде период од 13.08.2001. године закључно са 14.07.2002. године, као и закључак да је наступила застарелост потраживања девизне зараде за период од 02.05.2003. године до 24.05.2004. године.

Тужиоцу не припада право на накнаду штете за период од 13.08.2001. године, као дана када је његов колега ББ (на редоследној листи копилота ниже позициониран) завршио обуку за пилота – капетана летења. Од тог датума закључно са 14.07.2002. године, тужилац није подносио захтев туженом послодавцу за похађање обуке за капетана, а то је био начин да напредује до радног места вишег ранга и оствари увећану зараду, па ово пропуштање искључује одговорност и обавезу туженог да тужиоцу за наведени период, накнади штету.

Другостепени суд је правилно оценио правну природу тужиочевог потраживања девизних зарада за период од 02.05.2003. године до 24.05.2004. године и са тим у вези, истакнути приговор застарелости. Супротно ревизијским наводима, иако су период и основ потраживања исти као у тужби, не ради се о уређењу тужбе, већ о преиначењу истицањем новог тужбеног захтева уз постојећи и истовремено о промени истоветности тужбеног захтева. Имајући у виду да су потраживања тужиоца за исплату девизне зараде почев од 02.05.2003. године доспевала месечно, закључно са 24.05.2004. године, а да је преиначена тужба поднета 23.10.2010. године, по протеку рока од три године из члана 376. ст 1. и 2. ЗОО, члана 123 Закона о раду из 2001. године и члана 196. Закона о о раду из 2005. године, потраживање је застарело, због чега је тужбени захтев у наведеном делу правилно одбијен.

Из наведених разлога, на основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа-судија

Слађана Накић Момировић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић