Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u odnosu na stav drugi, treći i četvrti izreke, reviziju je blagovremeno izjavio tuženi, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Rešenjem Osnovnog suda u Subotici P1 222/20 od 28.07.2021. godine, revizija tuženog izjavljena protiv stava drugog izreke pravnosnažne presude Apelacionog suda u Novom Sadu od 16.03.2021. godine, je odbačena.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do nepravilne primene nekih od odredaba ovog zakona, zbog čega nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je pre zaključenja ugovora o radu sa tuženim u avgustu 2019. godine obavljala raznovrsne poslove kako kod tuženog, tako i kod drugih poslodavaca, a 2008. godine imala je i svoju SZTR. U oktobru 2018. godine, tuženi je počeo da se bavi izdavanjem apartmana, a tužilja je uporedo čistila apartmane tuženog i obavljala poslove kod drugog poslodavca. Dana 01.08.2019. godine tužilja zasnovala radni odnos kod tuženog na osnovu zaključenog Ugovora o radu, za obavljanje ..., ali je pored toga obavljala i poslove ... . Ostvarivala je minimalnu zaradu i bili su joj uplaćivani doprinosi. Tužilja je jedina bila zaposlena na ..., ... i ... . Pored toga, tužilja je ..., ..., ... i na njen posao tuženi nije imao primedbe. Kako je kod tuženog došlo do smanjenog obima posla, to je rešenjem br. .../... od 12.02.2020. godine, tužilji otkazan ugovor o radu i prestao joj radni odnos zbog tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena kod tuženog. Navedeno rešenje o otkazu ugovora o radu prvostepeni sud je poništio kao nezakonito iz razloga što tuženi nije isplatio otpremninu tužilji prilikom prestanka radnog odnosa, dok je odbio tužbeni zahtev tužilje za raspoređivanje na radno mesto saglasno stručnoj spremi, radnom iskustvu i radnim sposobnostima.

Drugostepeni sud je odlučujući o žalbama stranaka našao da je pravilan zaključak prvostepenog suda da je tužilji radni odnos prestao na osnovu nezakonitog rešenja, jer joj pre otkaza ugovora o radu nije isplaćena otpremnina, saglasno članu 158. stav 1. Zakona o radu. U delu zahteva za reintegraciju je prvostepenu odluku preinačio i obavezao tuženog da tužilju vrati na rad, s obzirom da zahtev tužilje za raspoređivanje sadrži u sebi i njen zahtev da se vrati na rad kod tuženog.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepena presuda u pobijanom delu je zasnovana na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Prema odredbi člana 158. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05...75/14), poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu, u smislu člana 179. stav 5. tačka 1. ovog zakona, zaposlenom isplati otpremninu u skladu sa ovim članom.

Navedena zakonska odredba je imperativne prirode i njena primena ne zavisi od volje poslodavca ili zaposlenog. Obaveza poslodavca da pre nameravanog otkaza zaposlenom za čijim radom je prestala potreba isplati otpremninu predstavlja uslov za zakonitost otkaza ugovora o radu, u smislu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu. Ova obaveza poslodavca je istovremeno i neotuđivo Ustavom zajemčeno pravo zaposlenog za slučaj prestanka radnog odnosa zbog prestanka potrebe za njegovim radom, pa u situaciji kao u konkretnom slučaju, kada zaposlenom za čijim radom je prestala potreba otpremnina nije isplaćena do datuma označenog kao momenat prestanka radnog odnosa po ovom osnovu, čini rešenje o prestanku radnog odnosa nezakonitim, kako su to pravilno zaključili i nižestepeni sudovi.

Odredbom člana 191. stav 1. Zakona o radu, propisano je da ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, na zahtev zaposlenog, odlučiće da se zaposleni vrati na rad, da mu se isplati naknada štete i uplate pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio.

Naime, kako revizija ne dovodi u sumnju razloge za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, jer je nesumnjivo utvrđeno da tuženi prilikom otkaza ugovora o radu tužilji nije isplatio otpremninu, iako joj je radni odnos prestao kao tehnološkom višku, proizlazi da je tuženi kao poslodavac u obavezi da tužilju vrati na rad. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, a suprotno navodima revizije, pravna posledica nezakonitog prestanka radnog odnosa je reintegracija zaposlenog, odnosno vraćanje na rad, u smislu odredbe člana 191. stav 1. Zakona o radu, te kako je tužilja postavila zahtev koji je u sebi sadržao i vraćanje na rad, pobijana odluka je u ovom delu potvrđena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP. Odbijen je zahtev tuženog za naknadu revizijskih troškova, jer tuženi po ovom pravnom leku nije uspeo, pa je odluka u stavu drugom izreke doneta primenom člana 165. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić