.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2602/2020
04.03.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Branko Aleksić advokat iz ..., protiv tužene Javne medijske ustanove „Radio televizija Srbije“ iz Beograda, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2636/2019 od 19.12.2019. godine, u sednici veća održanoj 04.03.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2636/2019 od 19.12.2019. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2636/2019 od 19.12.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 801/18 od 31.01.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocu, na ime naknade štete zbog manje isplaćenih zarada za period počev od januara 2016. godine zaključno sa februarom 2018. godine, isplati iznos od 140.576,08 dinara, i to iznose navedene u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 2.045,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2636/2019 od 19.12.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 801/18 od 31.01.2019. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli posebna revizija, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa, ujednačavanja sudske prakse niti potrebe za novim tumačenjem prava, zbog kojih bi reviziju trebalo izuzetno dozvoliti.
Predmet spora u ovom slučaju je potraživanje tužioca na ime naknade štete zbog manje isplaćenih zarada u periodu od januara 2016. zaključno sa februarom 2018. godine. Nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev odbili našavši da je u spornom periodu tužiočeva zarada pravilno umanjivana za 10% na osnovu odredaba člana 5. Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava („Službeni glasnik RS“ br. 116/14 i 95/18).
Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pogrešno je stanovište tužioca da se odredbe navedenog zakona ne odnose na zaposlene u javnim medijskim servisima jer sredstva za svoje finansiranje obezbeđuju naplatom takse koja ne može biti javni prihod. Vrhovni kasacioni sud ukazuje na to da, saglasno odredbama člana 35. stav 1. i člana 36. stav 1. tačka 2. Zakona o javnim medijskim servisima („Službeni glasnik RS“, br. 83/14...161/20), Republika Srbija obezbeđuje stabilno i dovoljno finansiranje osnovne delatnosti javnog medijskog servisa iz sredstava budžeta. Dakle, javni medijski servis jeste korisnik javnih sredstava u smislu Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava, s tim što korišćenje budžetskih sredstava ne sme da utiče na njegovu uređivačku nezavisnost i institucionalnu autonomiju.
Rešenja istog drugostepenog suda, priložena uz reviziju, ne opravdavaju odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca radi ujednačavanja sudske prakse jer su istima ukinute prvostepene presude i predmeti vraćeni na ponovno odlučivanje.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti spora, dozvoljenost revizije se ima ceniti prema članu 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS, na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovom sporu radi naknade štete po osnovu manje obračunate i isplaćene plate za pripadajućom kamatom, podneta je sudu dana 05.03.2018. godine. U podnesku od 27.11.2018. godine, tužilac je preinačio tužbu tako što je povećao tužbeni zahtev i kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 140.576,08 dinara.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, revizija tužioca nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
