.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2612/2020
24.02.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivica Kostić, advokat iz ..., protiv tužene Zdravstvene ustavnove „Apoteka Vranje“ iz Vranja, radi zlostavljanja na radu i naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 174/2019 od 02.06.2020. godine, na sednici veća održanoj dana 24.02.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 174/2019 od 02.06.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Vranju P 1640/18 od 06.11.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je tužena prema tužilji na osnovu rešenja o vraćanju na rad, u statusu neraspoređenog radnika, broj ... od 11.08.2016. godine izvršila povredu prava ličnosti, povredu principa jednake dostupnosti prava iz oblasti rada, a samim tim izvršila neposrednu diskriminaciju na koji način je tužilja kao zaposlena stavljena u nepovoljniji položaj u odnosu na druga zaposlena lica u istoj ili sličnoj situaciji kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se tužena obaveže da joj na ime nematerijalne štete zbog pretrpljene povrede prava ličnosti, povrede principa jednake dostupnosti prava iz oblasti rada, a samim tim i pretrpljene neposredne diskriminacije isplati iznos od 100.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od presuđenja do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se tužena obaveže da o svom trošku objavi ovu presudu u jednom dnevnom listu sa tiražom preko 10.000 primeraka i lokalnom listu u Vranju. Stavom četvrtim izreke, usvojen je eventualni tužbeni zahtev tužilje i utvrđeno da je tužilja pretprela zlostavu na radu od strane odgovornog lica u pravnom licu tužene Zdravstevne ustanove apoteka Vranje iz Vranja, direktora Olivere Tomić iz ..., donošenjem rešenja o vraćanju na rad u statusu neraspoređenog radnika od 11.08.2016. godine i zabranjivanjem tužilji da u toku trajanja radnog vremena bude radno angažovana, povredila dostojanstvo, uvredu, lični i profesionalni integritet, zdravlje, položaj zaposlenog koje izaziva strah ili neprijateljsko ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada, te da se zabrani odgovornom licu u pravnom licu tuženog direktoru Oliveri Tomić iz ..., ponavljanje istog ili sličnog ponašanja koje predstavlja zlostavu na radu. Stavom petim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova i patnje usled pretrpljene zlostave na radu isplati iznos od 50.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 06.11.2018. godine, kao dana presuđenja do isplate, dok je za veći iznos od priznatog do traženog iznosa od 100.000,00 dinara odnosno za iznos od još 50.000,00 dinara kao i za kamatu na taj iznos tužbeni zahtev tužilje odbijen kao neosnovan. Stavom šestim izreke, odbijen je kao neosnovan eventualni tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da sud obaveže tuženu da o svom trošku objavi presudu u jednom dnevnom listu sa tiražom preko 10.000 primeraka i lokalnom listu u Vranju. Stavom sedmim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime troškova postupka isplati iznos od 152.800,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 174/2019 od 02.06.2020. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu četvrtom izreke tako što je odbijen kao neosnovan eventualni tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je pretrpela zlostavu na radu od strane odgovornog lica u pravnom licu tužene Zdravstvene ustanove, direktora Olivere Tomić iz ..., donošenjem rešenja o vraćanju na rad u statusu neraspoređenog radnika od 11.08.2016. godine i zabranjivanjem tužilji da u toku trajanja radnog vremena bude radno angažovana, povredila dostojanstvo, ugled, lični i profesionalni integritet zdravlja i položaj zaposlenog koji izaziva strah i neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada i da se zabrani odgovornom licu u pravnom licu tužene, direktoru Oliveri Tomić iz ... ponavljanje istog ili sličnog ponašanja koje predstavlja zlostavu na radu. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u usvajajućem delu stava petog i u stavu sedmom izreke tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da sud obaveže tuženu da joj na ime nematerijalnle štete zbog pretrpljenih duševnih bolova i patnje usled pretrpljene zlostave na radu isplati iznos od 50.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 06.11.2008. godine kao dana presuđenja do isplate i odbijen kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova postupka u iznosu od 152.800,00 dinara sa kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući dozvoljenost revizije, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovom sporu radi utvrđenja zlostavljanja na radu i naknade štete podneta je 10.10.2016. godine. U tužbi kao ni tokom postupka nije označena vrednost predmeta spora tako da se u tom slučaju vrednost predmeta spora utvrđuje prema određenoj ili plaćenoj sudskoj taksi. Prema stanju u spisima, sud je odredio sudsku taksu na tužbu od 3.900,00 dinara.
Prema Tarifnom broju 1. stav 1. tačka 2. Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“, br. 28/94...106/2015), koji je bio na snazi u vreme podnošenja tužbe, propisano je da se taksa za tužbu, protivtužbu podnetu pred sudom opšte nadležnosti plaća prema vrednosti predmeta spora preko 10.000,00 do 100.000,00 dinara vrednosti – 1.900,00 dinara uvećana za 4% od vrednosti predmeta spora. Ceneći visinu odmerene sudske takse prema navedenom Tarifnom broju, vrednost predmeta spora u ovoj parnici je 50.000,00 dinara.
Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu („Službeni glasnik RS“, broj 36/2010) - čl. 29. do 33. propisana je sudska zaštita u sporu te vrste. Prema čl. 29. stav 4. tog zakona, spor iz stava 1. i 2. tog člana je radni spor, a stavom 5. istog člana, propisana je shodna primena Zakona o parničnom postupku u sporovima za ostvarivanje sudske zaštite zbog zlostavljanja na radu ili u vezi sa radom, ukoliko Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu nisu predviđena posebna pravila.
Prema članu 441. Zakona o parničnom postupku, revizija je dozvoljena u parnicama u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora. Zakonom o spračavanju zlostavljanja na radu nisu predviđena posebna pravila o dozvoljenosti revizije. Zato se u sporu radi utvrđenja zlostavljanja na radu, koji predstavlja radni spor, shodno primenjuju pravila o dozvoljenosti revizije iz čl. 441. ZPP, a u delu koji se odnosi na potraživanje u novcu (naknadu štete) član 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Kako se u ovom slučaju, u delu za ostvarenje sudske zaštite zbog zlostavljanja na radu, ne radi o sporu iz člana 441. Zakona o parničnom postupku, a vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Kako je, dakle, revizija izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese, činjenica da je odluka o tužbenom zahtevu pobijanom drugostepenom presudom preinačena, ne utiče na dozvoljenost revizije, jer se dozvoljenost revizije ne ceni prema odredbi člana 403. stav 2. tač. 2. i 3. ZPP.
Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
