Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж1 174/2019 од 02.06.2020. године, ставом првим изреке, преиначена је првостепена пресуда у ставу четвртом изреке тако што је одбијен као неоснован евентуални тужбени захтев тужиље којим је тражила да се утврди да је претрпела злоставу на раду од стране одговорног лица у правном лицу тужене Здравствене установе, директора Оливере Томић из ..., доношењем решења о враћању на рад у статусу нераспоређеног радника од 11.08.2016. године и забрањивањем тужиљи да у току трајања радног времена буде радно ангажована, повредила достојанство, углед, лични и професионални интегритет здравља и положај запосленог који изазива страх и непријатељско, понижавајуће или увредљиво окружење, погоршава услове рада и да се забрани одговорном лицу у правном лицу тужене, директору Оливери Томић из ... понављање истог или сличног понашања које представља злоставу на раду. Ставом другим изреке, преиначена је првостепена пресуда у усвајајућем делу става петог и у ставу седмом изреке тако што је одбијен као неоснован тужбени захтев тужиље којим је тражила да суд обавеже тужену да јој на име нематеријалнле штете због претрпљених душевних болова и патње услед претрпљене злоставе на раду исплати износ од 50.000,00 динара са законском затезном каматом од 06.11.2008. године као дана пресуђења до исплате и одбијен као неоснован захтев тужиље за накнаду трошкова поступка у износу од 152.800,00 динара са каматом од дана извршности пресуде до исплате.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је благовремено изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући дозвољеност ревизије, применом члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП („Службени гласник РС“, број 72/11, 55/14), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинско правним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба у овом спору ради утврђења злостављања на раду и накнаде штете поднета је 10.10.2016. године. У тужби као ни током поступка није означена вредност предмета спора тако да се у том случају вредност предмета спора утврђује према одређеној или плаћеној судској такси. Према стању у списима, суд је одредио судску таксу на тужбу од 3.900,00 динара.

Према Тарифном броју 1. став 1. тачка 2. Закона о судским таксама („Службени гласник РС“, бр. 28/94...106/2015), који је био на снази у време подношења тужбе, прописано је да се такса за тужбу, противтужбу поднету пред судом опште надлежности плаћа према вредности предмета спора преко 10.000,00 до 100.000,00 динара вредности – 1.900,00 динара увећана за 4% од вредности предмета спора. Ценећи висину одмерене судске таксе према наведеном Тарифном броју, вредност предмета спора у овој парници је 50.000,00 динара.

Законом о спречавању злостављања на раду („Службени гласник РС“, број 36/2010) - чл. 29. до 33. прописана је судска заштита у спору те врсте. Према чл. 29. став 4. тог закона, спор из става 1. и 2. тог члана је радни спор, а ставом 5. истог члана, прописана је сходна примена Закона о парничном поступку у споровима за остваривање судске заштите због злостављања на раду или у вези са радом, уколико Законом о спречавању злостављања на раду нису предвиђена посебна правила.

Према члану 441. Закона о парничном поступку, ревизија је дозвољена у парницама у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Ван ових радних спорова ревизија није дозвољена, осим уколико се тужба не односи на новчано потраживање, када се примењује општи режим допуштености овог правног лека, према вредности спора. Законом о спрачавању злостављања на раду нису предвиђена посебна правила о дозвољености ревизије. Зато се у спору ради утврђења злостављања на раду, који представља радни спор, сходно примењују правила о дозвољености ревизије из чл. 441. ЗПП, а у делу који се односи на потраживање у новцу (накнаду штете) члан 403. став 3. Закона о парничном поступку.

Како се у овом случају, у делу за остварење судске заштите због злостављања на раду, не ради о спору из члана 441. Закона о парничном поступку, а вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Како је, дакле, ревизија изјављена против пресуде против које по закону не може да се поднесе, чињеница да је одлука о тужбеном захтеву побијаном другостепеном пресудом преиначена, не утиче на дозвољеност ревизије, јер се дозвољеност ревизије не цени према одредби члана 403. став 2. тач. 2. и 3. ЗПП.

Из наведених разлога Врховни касациони суд је одлучио као у изреци на основу члана 413. ЗПП.

Председник већа - судија

Јасминка Станојевић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић