.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2657/2023
22.11.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa Malina Đokić, advokat iz ..., protiv tužene Valjonice bakra Sevojno a.d. koju zastupa Mirjana R. Pajić Ilić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4747/22 od 10.03.2023. godine, u sednici održanoj 22.11.2023. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4747/22 od 10.03.2023. godine.
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Užicu P1 190/22 od 29.09.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i poništeno kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu tuženog broj .. od 27.12.2018. godine i obavezan tuženi da tužilju vrati na rad i rasporedi je na poslove i radne zadatke koji odgovaraju njenoj stručnoj spremi. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 170.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4747/22 od 10.03.2023. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Užicu P1 190/22 od 29.09.2022. godine i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu zbog viška zaposlenih broj .. od 27.12.2018. godine i obaveže tuženi da tužilju vrati na rad i rasporedi je na poslove i radne zadatke koji odgovaraju stručnoj spremi tužilje u roku od osam dana od dana prijema prepisa presude. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 243.000,00 dinara u roku od osam dana od dana prijema prepisa presude.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila blagovremenu reviziju, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) i utvrdio da je revizija neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. U postupku pred drugostepenim sudom nije učinjena ni neka druga bitna povreda postupka.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je zaposlena kod tuženog na neodređeno vreme od 1989. godine. Najpre je radila na poslovima ... a na mesto ... raspoređena je 30.03.2018. godine shodno zaključenom aneksu ugovora o radu broj .. . Poslovi ... obuhvatali su poslove administrativne prirode i to unošenje lista plasiranja naloga u informacionom sistemu upravljanja procesom proizvodnje, poslovi procesa kontrole proizvodnje i to: merenje proizvoda i poluproizvoda, odnosno praćenje celokupnog procesa proizvodnje do magacina. Pored navedenih poslova tužilja je obavljala i poslove nošenje uzoraka iz magacina u laboratoriju radi ispitivanja i kontrole istih. Navedeno radno mesto je bilo predviđeno Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji posla tuženog broj 30 od 19.12.2012. godine. Dana 27.12.2018. godine odlukom Izvršnog odbora tuženog izmenjen je Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji kojim je ukinuto radno mesto ..., što je utvrđeno i u tabelarnom pregledu sistematizacije od 27.12.2018. godine. Istom odlukom određeno je da stupa na snagu danom donošenja i objavljivanja na oglasnoj tabli društva, zbog potrebe hitnog rešavanja pitanja organizacije i sistematizacije poslova poslodavca a da će se primenjivati od 31.12.2018. godine. Rešenjem tuženog broj .. od 27.12.2018. godine tužilji je otkazan ugovor sa 31.12.2018. godine kao danom prestanka radnog odnosa.
Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužilje nalazeći da je odluka o sistematizaciji radnih mesta doneta 27.12.2018. godine i da je Pravilnik o sistematizaciji stupio na snagu 31.12.2018. godine. Tužilji je doneto rešenje o otkazu 27.12.2018. godine iako je Pravilnik stupio na snagu 31.12.2018. godine, pa iz toga proizlazi da tužilji nije mogao biti otkazan ugovor o radu pre nego što je predmetni Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji stupio na snagu. Osim toga prvostepeni sud zaključuje da poslove koje je tužilja obavljala nisu prestali da se obavljaju kod tuženog već su raspodeljeni drugim zaposlenima. Rešenje je nezakonito i zbog toga što isto ne sadrži obrazloženje koje su to organizacione promene sprovedene kod tuženog dovele do gašenja radnog mesta tužilje.
Drugostepeni sud nije prihvatio ovakvu pravnu argumentaciju prvostepenog suda nalazeći da je tuženi u samoj odluci o izmeni Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova utvrdio razloge zbog kojih je smatrao bitnim da odluka stupa na snagu pre osmog dana od dana objavljivanja a sud nije nadležan da ocenjuje opravdanost navedenih razloga. Prema čl. 153-160. Zakona o radu regulisan je način rešavanja viška zaposlenih. Prema članu 153. citiranog zakona poslodavac je dužan da donese programe rešavanja viška zaposlenih, ako utvrdi da će zbog tehnoloških, ekonomskih i organizacionim promena u okviru perioda od 30 dana doći do prestanka potrebe za radom zaposlenih na neodređeno vreme. Članom 155. Zakona o radu propisano je šta program treba da sadrži i ko su donosioci programa. Otkaz tužilji nije dat zbog izmene Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova niti je Pravilnik bio osnov za donošenje rešenja o radu već je rešenje o otkazu ugovora o radu tužilji donet u postupku realizacije rešavanja viška zaposlenih kojom je obuhvaćeno i radno mesto na kome je tužilja radila, odnosno za koje radno mesto je tužilja imala zaključen ugovor o radu. U slučaju prestanka potrebe za radom zaposleni, kod ukidanja radnog mesta za koje zaposleni ima zaključen ugovor o radu, poslodavac nije dužan da primeni bilo kakve kriterijume prilikom oglašavanja tužilje zaposlenim za čijim radom je prestala potreba a u vezi sa tim navede razloge u obrazloženju rešenja o otkazu ugovora o radu. Budući da je radno mesto tužilje ukinuto ne može se prihvatiti zaključak prvostepenog suda da pobijano rešenje nema obrazloženje odnosno da nisu dati konkretni razlozi zašto se tužilji otkazuje ugovor o radu jer bi poslodavac tu obavezu imao u slučaju da je došlo do smanjenja broja izvršilaca na tom radnom mestu, u kom slučaju je bio u obavezi da primeni i obrazloži kriterijume zbog kojih određeni zaposleni postaje tehnološki višak stoga je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužilje kao neosnovan.
Po oceni Vrhovnog suda, na pravilno utvrđeno činjenično stanje, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo. Ovo iz razloga što u slučaju potrebe da se izvrši nova sistematizacija radnih mesta, diskreciono pravo je poslodavca da li će ukinuti određena radna mesta ili će poslove koje je pokrivalo radno mesto raspodeliti na vršioce drugih poslova. U ovom slučaju to je i učinjeno. Tuženi je doneo odluku 27.12.2018. godine koja je stupila na snagu 31.12.2018. godine tj. praktično je došlo do izmene Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji kojim je ukinuto radno mesto ... na kojem radnom mestu je tužilja radila. U slučaju da je takvih radnih mesta postojalo više i da je ostalo jedno radno mesto, poslodavac bi bio dužan da sprovodi poseban postupak utvrđivanja ko će ostati na tom radnom mestu primenom odgovarajućih kriterijuma. Međutim, u ovom slučaju to ne stoji jer je to radno mesto, koje je jedno, ukinuto pa stoga tuženi kao poslodavac nije bio u obavezi da primeni bilo kakve kriterijume prilikom oglašavanja tužilje kao lica za kojim je prestala potreba. Nije imao obavezu ni da navede razloge u obrazloženju rešenja o otkazu ugovora o radu.
Imajući u vidu napred izneto, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Odluku u stavu drugom izreke, Vrhovni sud je doneo na osnovu člana 165. stav 1. ZPP nalazeći da davanje odgovora na reviziju nije bilo neophodno te da stoga tuženoj nisu ni priznati troškovi revizijskog postupka shodno članu 154. stav 1. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
