Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Branislava Bosiljkovića, Vesne Popović i Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Srđan Aleksić, advokat iz ..., protiv tuženih BB, čiji je punomoćnik Vesna Stanimirović, advokat iz ..., i VV, čiji je punomoćnik Miloš Stijelja, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog BB, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1138/19 od 17.04.2019. godine, na sednici održanoj 18.09.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog BB, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1138/19 od 17.04.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog BB, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1138/19 od 17.04.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Subotici P1 666/2018 od 21.01.2019. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezani su tuženi da tužiocu, na ime neisplaćene naknade za ishranu u toku rada i na ime naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora, za period od 01.03.2015. godine do 31.08.2015. godine, solidarno isplate pojedinačne mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom od označenih datuma do isplate, sve bliže određeno u izreci presude. Obavezan je tuženi VV da tužiocu, na ime neisplaćene naknade za ishranu u toku rada i na ime naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora, za period od 01.09.2015. godine do 28.02.2018. godine, isplati pojedinačne mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom od označenih datuma do isplate, sve bliže određeno u izreci presude. Odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi BB da solidarno sa tuženim VV, na ime neisplaćene naknade za ishranu u toku rada i na ime naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora, za period od 01.09.2015. godine do 28.02.2018. godine, isplati tužiocu pojedinačne mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom od označenih datuma do isplate, sve bliže određeno u izreci presude. Obavezani su tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove postupka u iznosu od 49.200,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1138/19 od 17.04.2019. godine, odbijene su žalbe tuženih i potvrđena prvostepena presuda u usvajajućem delu.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi BB je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Primenom člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom, odlučeno je o isplati na ime naknade za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora, kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtev delimično osnovan. O ovom pravu tužioca i o visini tražene naknade, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, a revizijom se neosnovano ukazuje na drugačije odluke Apelacionih sudova, jer postojanje drugačije odluke ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav, jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tača 5. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate, podneta je 27.03.2018. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude navedena u uvodu prvostepene presude iznosi 50.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić