U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Goran Todorović, advokat iz ..., protiv tužene Osnovne škole „Jastrebački partizani“ Merošina, čiji je punomoćnik Damir Branković, advokat iz ..., radi utvrđenja i poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3218/22 od 06.12.2022. godine, u sednici održanoj 14.02.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3218/22 od 06.12.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P1 263/19 od 01.11.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog o prestanku radnog odnosa broj .. od 30.08.2019. godine i odluka organa upravljanja tuženog broj .. od 13.09.2019. godine, kao i da se obaveže tužena da tužilju vrati na rad. Stavom drugim izreke, tužba tužilje kojom je tražila da se utvrdi da je u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tužene usled preobražaja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme usled rada koji je trajao duže od pet dana od dana povratka zaposlenog BB na rad, a počev od 25.09.2018. godine je odbačena. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj na ime naknade troškova parničnog postupka isplati 102.750,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3218/22 od 06.12.2022. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke i u stavu drugom izreke i žalba tužilje odbijena, kao neosnovana. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu trećem izreke, tako što je obavezana tužilja da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati 93.000,00 dinara, dok je zahtev tuženog za naknadu troškova preko navedenog iznosa pa do iznosa dosuđenog prvostepenom presudom od 102.750,00 dinara odbijen, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku, u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), pa je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena kod tužene na radnom mestu nastavnika ... po osnovu više ugovora o radu na određeno vreme, u periodu od 22.10.2012. godine do 01.11.2018. godine. Tužilja je od 01.11.2018. godine bila zaposlena na radnom mestu ... sve do 30.08.2019. godine, kada joj je rešenjem tužene broj .. prestao radni odnos istekom vremena na koji je zasnovan. Tužilja je protiv navedenog rešenja podnela žalbu školskom odboru tužene koji je istu rešenjem broj .. od 13.09.2019. godine, odbio, kao neosnovanu. Tužbom podnetom 08.10.2019. godine tužilja traži poništaj navedenih rešenja tužene o prestanku radnog odnosa i utvrđenje preobražaja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev tužilje za poništaj osporenih rešenja tužene nalazeći da je tužilji osporenim rešenjima tužene na zakonit način prestao radni odnos istekom roka na koji je zasnovan u skladu sa odredbom člana 175. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05...75/14). Prvostepeni sud je odbacio tužbu tužilje u delu koji se odnosi na utvrđenje da je u radnom odnosu na neodređeno vreme usled prerastanja radnog odnosa nalazeći da je tužba podneta po isteku prekluzivnog roka od 60 dana od dana saznanja za povredu prava. Međutim, po argumentaciji drugostepenog suda, tužbeni zahtev za utvrđenje prerastanja radnog odnosa u neodređeno vreme je neosnovan jer u konkretnom slučaju ne može doći do preobražaja radnog odnosa imajući u vidu da je tužena osnovna škola a da u skladu sa odredbama člana 155. stav 10. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ne može doći do preobražaja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme kod poslodavaca koji se nalaze u sistemu predškolskog, osnovnog ili srednjeg obrazovanja.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Tužilja je bila u radnom odnosu kod tužene osnovne škole, koja je ustanova obrazovanja i vaspitanja, u kom smislu se na položaj i prava zaposlenih kod tužene primarno primenjuje Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, dok se u pogledu pitanja koja tim posebnim propisom nisu regulisana supsidijarno primenjuje Zakona o radu kao matični zakon u oblasti rada (član 2. stav 2. Zakona o radu).

Osporenim rešenjem o prestanku radnog odnosa od 30.08.2019. godine tužilji, po zanimanju master učitelj, zaposlenoj na poslovima ... prestao je radni odnos 31.08.2019. godine. Iz obrazloženja osporenog rešenja proizilazi da je tužilji radni odnos prestao istekom roka na koji je zaključen ugovor o radu u skladu sa odredbom člana 175. tačka 1. Zakona o radu. Rešenjem Školskog odbora od 13.09.2019. godine odbijena je žalba tužilje na navedeno rešenje od 30.08.2019. godine, kao neosnovana.

Prema članu 175. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 75/14), koji je važio u vreme prestanka radnog odnosa tužilje, radni odnos zasnovan na određeno radno vreme prestaje istekom roka na koji je zasnovan.

U skladu sa navedenom odredbom radni odnos zasnovan na određeno vreme, po samom zakonu prestaje istekom roka na koji je zasnovan. U konkretnom slučaju tužilja je ugovorom o radu od 31.10.2018. godine zasnovala radni odnos na određeno vreme do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu za prijem u radni odnos na neodređeno vreme, a najkasnije do 31. avgusta tekuće godine. Dakle, kod utvrđenog činjeničnog stanja da je istekao rok za koji je tužilja zasnovala radni odnos kod tužene navedenim ugovorom o radu, tužilji je u skladu sa citiranom zakonskom odredbom prestao radni odnos istekom roka na koji je zaključen ugovor o radu. Kod izloženog, osporeno rešenje o prestanku radnog odnosa nije nezakonito, kao ni predmetno rešenje školskog odbora tužene, kako pravilno smatraju nižestepeni sudovi.

Odredbe člana 132. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“ broj 72/09...52/11- koji je važio u vreme zasnivanja radnog odnosa tužilje) regulišu radni odnos na određeno vreme. Stavom 9. ovog člana je predviđeno da radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme.

Tužilja je, kako proizilazi iz utvrđenog činjeničnog stanja bila u radnom odnosu kod tužene na osnovu više ugovora o radu na određeno vreme, i to na radnom mestu nastavnika ... u periodu od 22.10.2012. godine do 01.11.2018. godine, a od 01.11.2018. godine do prestanka radnog odnosa na radnom mestu ... .

Dakle, kako navedeni Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kao poseban zakon (čija pravila isključuju opšta pravila), predviđa da radni odnos koji je zasnovan na određeno vreme ne može sa preraste u radni odnos na neodređeno vreme, odnosno izričito isključuje mogućnost preobražaja radnog odnosa, pravilan je zaključak drugostepenog suda da u konkretnom slučaju nije moglo doći do prerastanja radnog odnosa u radni odnos na neodređeno vreme.

Kod izloženog neosnovani su revizijski navodi kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Bez značaja je ukazivanje revizije da je tužilja nakon povratka zaposlenog BB na rad nastavila da radi bez zaključenog ugovora o radu i s tim u vezi da se ne radi o prerastanju radnog odnosa u radni odnos na neodređeno vreme, već o stupanju tužilje na rad bez zaključenog ugovora o radu imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje da je tužilja sa tuženom nakon toga zaključila još dva ugovora o radu na određeno vreme (ugovor o radu od 18.10.2018. godine i od 31.10.2018. godine).

Kako se ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost pobijene presude, Vrhovni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković